"Roditelji su me prisilili na brak sa 14 godina, nikada se neću vratiti u tu kuću": Devojčica iz Nepala otkriva kako se spasila, najveći strah imala je od oca

Punam (14) sa osmehom najavljuje svoje skorije venčanje tokom odmora u školi u Nepalu. Dok njene drugarice dele priče o užasnim brakovima drugih devojčica, iznenada shvata da ne zna ništa o svom budućem mužu niti o njegovoj porodici. Sve što zna jeste da će se za nekoliko dana preseliti u njihov dom i morati da živi po njihovim pravilima.

Na snimku se može videti kako  Punam plače na venčanju dok napušta svoju majku. Devet meseci kasnije, ispunjava očekivanja i svoje i muževljeve porodice – rađa dečaka. Srećom, zaljubljuje se u svog muža, koji se ispostavlja kao dobar partner i omogućava joj da, uprkos svemu, ostane tinejdžerka kakva jeste.

Gde je danas Punam

Punam danas ima (21)  i pripadnica je etničke zajednice Madhesi gde su dečji brakovi uobičajeni, udala se kada je imala samo 13 godina. Uprkos pritiscima porodice muža i društvenim normama, odlučila je da njen brak neće uništiti njen život. Nastavila je da se školuje sa snom da jednog dana postane učiteljica.

"Tek sam bila zakoračila u adolescenciju kada su me roditelji prisilili na brak. Moj muž je imao 17 godina i bio je farmer koji nije završio školu. Ja sam, s druge strane, bila odlična učenica, u petom razredu“, priseća se Punam.

Isečak iz dokumentarca o Punam

Dve faze braka i uništeno detinjstvo

U njenoj zajednici brak se odvija u dve faze – najpre se obavlja ceremonija venčanja, a kasnije i gauna, kada mlada odlazi da živi sa mužem i njegovom porodicom. Taj običaj je čest u zajednicama gde se deca udaju pre puberteta, pa se gauna odlaže dok ne odrastu.

Ipak, venčanje nije veridba već punopravni brak – i jednako je teško raskinuti ga. Devojčice koje čekaju svoju gaunu često kažu da im je celo detinjstvo obeležila činjenica da su već „udate“.

Bez glasa i bez izbora

"Udata sam bez mog pristanka, sa obećanjem da će gauna biti za 5–6 godina. Najstarija sam od šestoro dece. Majka je poljoprivrednica, a otac radi u inostranstvu. Plašila sam se oca i nisam imala snage da ga molim da me ne uda“, kaže Punam.

Nastavila je da uči i zarađivala je šivenjem, ali je kao udata devojčica morala da vezuje kosu i pokriva je šalom.

"Nikada mi se to nije dopadalo. Ljudi bi zurili u mene i ogovarali me, jer moja gauna još nije bila održana.“

Bila je odličan đak, ali pritisci su rasli.

"Kada sam bila u osmom razredu, porodica mog muža je zahtevala da se gauna održi. Bila sam pod stresom, ocene su mi padale, a komšije su me zadirkivale što idem u školu umesto kod muža. Nažalost, gauna se desila baš dok sam spremala završne ispite za deveti razred. Nisam imala nikoga da me podrži, ali nisam odustala i položila sam ispite.“

Put ka slobodi

Nakon kraćeg boravka kod muža, vratila se roditeljima i upisala višu školu. Tada je dobila poziv da se priključi omladinskom klubu koji je osnovala organizacija Plan International sa lokalnim partnerima.

"Danas sam predsednica kluba i moj život se potpuno promenio. Počela sam da se borim protiv dečjih brakova. Stekla sam samopouzdanje i učestvovala na obukama, radionicama i putovanjima u druge okruge. Sa klubom smo uspeli da sprečimo četiri dečja braka u našoj zajednici. Ponosna sam što sam postala glas protiv dečjih brakova“, ističe Poonam.

Cena hrabrosti

Uprkos tome, zajednica je nastavila da je ogovara. „Komšije su upozoravale moje roditelje da ću pobeći s nekim drugim, ali nikada nisam obraćala pažnju na te glasine. Odlučna sam da ostvarim svoj san i postanem učiteljica. Želim da decu naučim da je dečji brak zločin i da ga moraju odbaciti.“

Iako je i dalje formalno u braku, Poonam retko boravi kod muža.

"Moj muž želi da prekinem školovanje jer njegova porodica ne može da ga finansira. Moj otac je platio školarinu za 12. razred i od tada gotovo da ne idem kod muževljeve porodice. Njima nije stalo do mene ni do mog napretka.“

Glas protiv dečjih brakova

"Prošlo je osam godina od mog venčanja, a kod muža sam ukupno provela možda dva do tri meseca. Nadam se da se više nikada neću vratiti tamo. Želim da budem slobodna. Dečji brak mi je ukrao detinjstvo, ali neću dozvoliti da mi ukrade i budućnost.“