Nekada bila profesionalni sportista, danas je monahinja: Mati Sevastijana mir pronašla u manastiru na Fruškoj Gori, duhovno napredovanje uporedila sa teretanom
U tišini i molitvi Manastira Đipša na Fruškoj Gori, gde danas caruju mir, rad i duhovna sabranost, živi mati Sevastijana - monahinja čija biografija na prvi pogled ne odaje klasičan put ka monaštvu. Pre nego što je obukla monašku rizu, monahinja Sevastijana je bila profesionalni sportista, naviknuta na disciplinu, red i svakodnevni fizički napor.
Priča monahinja Sevastijane svedoči o tome da se disciplina i vera ne isključuju, već nadopunjuju. Njeno svedočenje podseća da je duhovni put, baš kao i sportski, staza koja zahteva trud, posvećenost i - najvažnije od svega - poslušanje. Danas te iste vrednosti nosi u svom duhovnom životu, pokazujući da istinska borba nikada ne prestaje - samo menja oblik.
Pogledajte u galeriji fotografije manastira Đipša:
- Iz mog kratkog monaškog iskustva, niti može molitva bez rada, niti rad bez molitve. To dopunjuje jedno drugo.I ne valja da prevagne niti jedno ni drugo. Najvažnije od svega je poslušanje. Ljudi u svetu su izgubili poslušanje. Zbog toga i nastaju svi problemi. Nekad treba poslušati i kad misliš da nisu u pravu - kaže sestra Sevastijana za TV Hram, ukazujući na suštinu duhovne borbe.
Njeno svedočenje posebno dobija na težini kada govori o razlikama između života u svetu i monaškog puta, pri čemu koristi iskustvo iz sportskih dana kao most između dva sveta.
- Ja sam u svetu bila profesionalni sportista, gde je glavno bilo rad, red i disciplina. E, sad to samo prebaciš u monaštvo, gde su opet najvažniji rad, red i disciplina… Bez reda nema ni mira, a bez mira nema ni reda. A svetu mnogo fali red - dodaje ona, ukazujući da su osnovne vrednosti univerzalne - bez obzira na to da li ih gradimo na terenu ili u tišini kelije.
Poslušanje, koje ona ističe kao stub duhovnog života, često je i najveći izazov.
- Nije lako, to je borba. Neko ti nešto naredi, a sve se protivi u tebi. U početku se samo moliš Bogu da ti to poslušaš telesno, a posle to dođe i u duši.
Danas, kao duhovna majka, savetuje i druge kako da se nose sa svakodnevnim iskušenjima.
- Imala sam dobrog duhovnika koji je uvek savetovao: "Sve ti bude kako primiš." Dakle, sve što je, od Gospoda je. Naravno, to nije uvek lako, ali može kad čovek duhovno napreduje. To uvek poredim s teretanom - ne može čovek odmah da digne 100 kilograma, nego prvo diže pet, pa deset, pa dvadeset…
Klikom na link pročitajte objašnjenje mati Zlate zašto je "izvini" šuplja reč.
Posebno ističe i izazove modernog odrastanja i društvenih vrednosti koje, kako kaže, često odvlače od suštine.
- Nije lako ni to ni slušati, pogotovo nama koji smo rođeni u ovom veku, koji smo navikli od malih nogu da budemo u centru pažnje. Jednostavno, napravili smo idole od svoje dece. Nekada su deca bila poslednja, i na slavama, danas u prvom redu. Tako i odrastamo u ličnosti koje sutra u svemu moraju biti prve, da im se ugađa… A Jevanđelje nas uči drugačije - da sedimo na kraju, pa ako nas neko pozove...
(Kurir.rs/ Religija)
Bonus video: Sveštenik razrešio dilemu