Na Božić ubila 7 devojaka, a onda i dete majci pred očima, pa je terala da čuva leš: Ova žena je nagrađena kao "prava ustaškinja", zvali je "Hijena smrti"

Maja Buždon je ušla u istoriju kao jedina žena zapovednik koncentracionog logora u Evropi. Od povučene devojčice do okrutnog komandanta logora za žene i decu u Staroj Gradiškoj, tokom Drugog svetskog rata postala je simbol ustaške surovosti i brutalnosti u NDH, koja je, prema navodima italijanskog istoričara dr Erika Gobetija, bila jedna od teritorija sa najvećim stepenom nasilja u Evropi.

Rani život i nastanak NDH

Maja je rođena u mestu Praputnjak kraj Bakra kao Ivka Marija Buždon 15. avgusta 1923. godine u današnjoj Hrvatskoj, nekada Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Odrasla je u veoma siromašnoj hrvatskoj porodici nadničara. Njena majka Božica umrla je od tuberkuloze 1930. u tridesetoj godini života, a Maju i njeno dvoje braće odgajala je baka po majci Margareta. Maja je kao dete bila izrazito mirna i povučena, nimalo ne odajući utisak krvnice koja će sa samo 19 godina vršiti najstrašnije zločine.

Buždon je završila četvorogodišnju osnovnu školu, da bi zatim upisala zanat za krojačicu. Najbolja prijateljica bila joj je izvesna Ana Crnić, koju su od milja zvali Nana, rođena 1925. godine. Njih dve su bile nerazdvojne u detinjstvu i ranim tinejdžerskim godinama. Koliko je važan taj, naizgled, banalan podatak, videće se kasnije kad Ana Crnić i njena tetka Marija Crnić u Jasenovcu dospeju u ruke Maji Buždon.

Maja Buždon je uz pomoć Andrije Crnića, brata njene drugarice Ane Crnić, došla u Zagreb gde se zaposlila kao krojačica. Međutim, u Evropi je 1939. napadom na Poljsku buknuo rat, koji donosi velike promene i u njenom životu.

Jugoslavija je uspevala da ostane van rata sve do 27. marta 1941. godine kada pučisti potpomognuti britanskom obaveštajnom službom izvode državni udar posle pristupanja zemlje Trojnom paktu, kojim je dobila neutralnost. Hitler je 6. aprila izveo napad na Jugoslaviju, kada je bombardovan Beograd uz brojne žrtve, a zemlja je rasparčana između sila Osovine.

Na velikom delu razorene zemlje stvorena je Nezavisna Država Hrvatska već 10. aprila 1941. Odmah po osnivanju ustaške države, započeto je sprovođenje genocida nad Srbima, proglašavani su rasni zakoni, zabranjena je ćirilica… Srbi su potpuno dehumanizovani, osnovano je preko 40 koncentracionih logora u kojima je život izgubilo više stotina hiljada ljudi.

Maja Buždon je brzo postala zapovednica logora Stara Gradiška

Maja Buždon se nedugo po osnivanju NDH, aprila 1941. godine, učlanila Ustaško-hrvatski revolucionarni pokret i ubrzo je poslata je na dužnost u logor Jasenovac, koji je, kada govorimo o metodama ubijanja, sigurno bio najgori koncentracioni logor u Evropi, kako navodi istoričar Predrag Marković. Maja je u oktobru 1942. godine postala zapovednica logora za žene i decu u Staroj Gradiškoj, podlogoru Jasenovca, i na tom mestu bila do oslobođenja 1945. godine. Bila je jedina zvanična zapovednica nekog logora u Europi. U ostalim logorima, uključujući i logore za žene i decu, zapovednici su bili isključivo muškarci.

Ustašku upravu ženskog dela koncentracionog logora u Staroj Gradiškoj činile su Maja Buždon, koja je bila komandant, i dužnosnice Božica Obradović sa Korduna i Nada Šakić iz Livna. One su važile za ozloglašenu „crnu trojku" Jasenovca i bile poznate i kao „hijene smrti”. U zapisu logoraša Berger Egona stoji: ”…Pljačkale su i oduzimale sve od zatočenica. Tukle su, kažnjavale, bacale u samice i same ubijale za sitnicu”.

Odanost ustaškoj ideologiji stvorila je u Maji Buždon ogromnu mržnju prema Srbima, a njena spremost za počinjenje najtežih zločina očigledan je razlog za brzo napredovanje u ustaškoj službi. Maja se ponašala kao vojnik i uvek je nosila čizme i revolver, a kada su pratili žene na radove u polju, uvek je sa sobom imala puškomitraljez. Ona je ciljno birala žrtve za posebne prilike, pa je na Božić 1942. ubila sedam najlepših mladih devojaka, a jednom je streljala trudnicu u dvorištu „Kule”.

„Kula" u logoru Stara Gradiška bila je mučilište za zatočene žene i decu. Preživela logorašica Pava Molnar izjavila je da su „Srpkinje i Jevrejke odvođene u ’Kulu’, a svako ko je tamo odveden, osuđen je na smrt."

Tokom službovanja u logoru Jasenovac, Maja Buždon je upoznala Mirka Sliškovića Slomića, pripadnika ustaške vojnice i jednog od nadzornika u Upravnom odeljenju logora, sa kojim se i venčala u Zagrebu. Iako je bila udata, nedugo potom je ušla u vezu sa jednim visokim nemačkim oficirom, a njenom suprugu uopšte nije smetala njena vanbračna veza.

Poznata je njena fotografija u ustaškoj uniformi na kojoj se nalazi sa Nadom Šakić. Sa njom i Božicom Obradović, Maja Buždon je učestvovala u stravičnim zločinima nad ženama logorašicama i teškim zlostavljanjima, a posebno se isticala u brutalnim zločinima ubijanja i trovanja velikog broja dece. Mlađe žene njenih godina i one sa malom decom bile su joj trn u oku. Ubijala ih je, tukla palicama i motkama, puštala pse na njih i bacala u samice gde su umirale od gladi i bolesti.

Svedočenja o zločinima Maje Buždon

„Vidio sam kad je Maja Buždon, zapovjednica ženskog dijela logora, otrgla jednoj ženi dijete iz ruku. Dohvatila je dijete za noge i udarila njima o zid”, koje je ostalo na mestu mrtvo. Deca su bila bolesna od tifusa, dizenterije i drugih bolesti, mnoga su bila nepokretna, „ispadala su im creva”, svedočio je Šimo Klaić, preživeli zatočenik Jasenovca, Stare Gradiške i Lepoglave, o događajima u „Kuli”.

Kada je Maja postala komandat logora oktobra 1942. godine, stanje po logoraše se promenilo, ali na gore. O tome govori zapisnik od 13. januara 1945. godine sačinjen u Zemaljskoj komisiji za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u Šibeniku, gde je navedeno svedočenje Lidije Zlatić:

„U upravi obadviju ženskih logora došlo je do izmjene. Od te jeseni nalazila se na čelu tih logora neka Maja Buždon, djevojka od 22 godine, vrlo surova i nasilna. Kažnjavala je i za najmanju sitnicu bilo bacajući zatočenice u samicu, bilo tako da ih je ćuškala. Iza nje su vršile upravu nad ženskim logorom također Maja i Nada Luburić, sestre Maksa Luburića, te Božica Obradović. One u surovosti ništa nisu zaostajale za Majom.”

Terka Gojmerac Franjo svedočila je pred Zemaljskom komisijom Hrvatske 19. 10. 1944. godine: „Često sam bila svedok u vremenu od jeseni 1942. do jeseni 1943. kako ustaška zapovednica Maja Buždon brutalno zlostavlja žene. Za svaku najmanju sitnicu bacala ih je u samice bez hrane i ležaja na golom podu…”

Engleskinja Paulina Vajs svedočila je o svom boravku u logoru Jasenovac: „22.12.1942. bila sam premještena u ženski logor u Staroj Gradiški. U ’Kuli’ sam boravila preko sedam mjeseci… Maja Buždon, neka Milka stara oko 22 godine, pa Božica, oko 16 godina, i Nada Luburić (sestra Maksa), oko 18 godina, bile su krvnice ’Kule’. One su svoje žrtve klale i gušile po noći. Računam da su ih likvidirale oko 2000. Razna mučenja, kao batinanje i zatvaranje u samicu bez hrane, bila su svakodnevnica.”

Čehinja Margarita Rajka Pivčević završila je u logoru u junu 1943. godine. Svedočila je da je jedne noći Maja Buždon odvela tri Jevrejke i tri muslimanke, a ujutru se pojavila krvavih ruku, pušila je krvavu cigaretu i pevala ariju „Daleko m'e biser mora“ iz operete „Mala Floramye”. Svaku drugu ili treću noć čuo se vrisak žena, a mlaz krvi stalno je išao iz neke prostorije, koju je Margarita nazvala mučionicom.

Preživeli logoraši otkrili jezive zločine

U zapisniku Zemaljske komisije za utvrđivanje ratnih zločina od 22. 5. 1945. godine Rozika Sinko iz Zagreba je izjavila:

„Koncem 1943. premeštena sam u zloglasnu kulu u kojoj su većinom bile Jevrejke i pravoslavke. Te drugarice su uglavnom bile izgladnjele i izmorene od teškog poljskog rada kojeg su leti i u jesen obavljale, pa kako sada u zimi za njih nije bilo posla bile su zabavljene češćanjem perja, ali kako to po mišljenju naših tlačitelja nije bio dovoljno težak rad za zatočenice počeli su sukcesivno likvidiranje tih drugarica. Danomice su ulazili u odeljenje zloglasni ustaški satnik Bosak sa meni nepoznatim ustašom, pa ustašice Nada Luburić, neka ustašica Maja i Božica ’pravoslavke’. Oni su izabirali žrtve i dali ih zaklati ili dotući u samicu, a i sami su prednjačili u klanju”, rekla je Rozika i dodala:

„Vidjela sam kako je ustašica Maja jednom naredila jednoj iznemogloj drugarici da se digne, a kad se ova nije mogla od slabosti i bolesti pridignuti, zadavila ju je rukama. Nakon što ju je zadavila, odvukla ju je za ruke u samicu, odakle su je onda grobari odvukli.”

Profesorka Ruža Rupčić, jedna od preživelih logorašica, svedočila je o ustaškoj „crnoj trojci” koje su „poput zmajeva bdile nad nama”. „Nemilice su tukle naše žene, bacale ih u samice - bez razloga. Pljačkale su novopristigle žene, oduzimale i najpotrebnije stvari, kao ljekove i odeću. Nije bilo rijetko da su ubijale žene koje su tek došle u logor, i na taj način dokazivale ostalim svoju neograničenu vlast”, rekla je Ruža i ispričala jednu scenu kojoj je prisustvovala, a koja prikazuje surovost Maje Buždon:

„Prilikom dolaska jedne grupe Jevrejki iz Sarajeva, vršio se uobičajeni pretres. Sve stvari, kao novac, satove, naliv-pera itd, trebalo je predati. Jedna osamdesetogodišnja starica mislila je da treba predati samo vrijednosne stvari, te je zadržala mali limeni satić kao amanet i sjećanje na svog jedinog sina, koga su već odavno ustaše odvele u logor. Kada je ustašica Maja Buždon pronašla kod nje satić, potegla je revolver i ustrijelila je pred kćerkom, koja je morala mrtvu majku izvući iz dvorišta.”

Pogledajte u galeriji fotografije Martine Kitanović u ulozi Maje Buždon u filmu „Dara iz Jasenovca":

Žene i deca ubijani na najbrutalnije načine

Kroz logor Stara Gradiška prošlo je preko 80.000 žena, i oko 10.000 dece, od kojih su skoro svi pobijeni ili umrli od zaraznih bolesti zbog katastrofalnih uslova života. Mara Cvetko, uhapšena u jesen 1941. godine, i poslata u logor Stara Gradiška, rekla je:

„Ne želim pričati o Šakiću, Milošu ili Mariji Buždon. Želim nešto reći o strašnom osjećaju u situaciji kada vas natjeraju da živite poput životinje, koja misli samo na preživljavanje, na goli opstanak. Svakodnevno sam viđala smrt. Nije im bilo dosta što ljudi umiru od tifusa, gladi, izmučeni od naporna rada. Ubijali su ljude na najbrutalnije načine: nožem, žicom oko vrata, prebijanjem, sjekirom. Nije ni to bilo dosta. Radili su to na krajnje perverzan način, gotovo svakodnevno, pogotovu od jeseni 1944. do marta 1945.”

Maja Buždon bila je nepokolebljivo odana ustaškoj ideologiji, što joj je bio motiv za činjenje mnogih stravičnih zločina. Krajem juna 1944. godine, ona je, uz pomoć Štefe Bosak i Jelke Brkić, nogama i rukama pretukla novopridošlu zatočenicu Nadu Budisavljević, jer joj je prilikom pretresa stvari pronađena partizanska kapa. Zatim je poslala sve transportovane žene u samice na pet dana, a Jelka Brkić je, po nalogu Maje Buždon, svakog dana dolazila u samicu da tuče Nadu Budisavljević.

Franjevački sveštenik Miroslav Filipović-Majstorović, poznat kao fra Sotona, jedan od zapovednika logora Stara Gradiška, pohvalio je Maju Buždon kao „pravu ustaškinju” kada mu je ispričala koliko je ljudi ubila.

Mihelina Čović je u proleće 1943. godine provela mesec dana zatvorena u samici u Staroj Gradišci. Tamo su je tukle Nada Šakić, Maja Buždon i Ilko Bukovac i poslali je u deo samice gde je voda bila do članaka. Mihelina je tamo provela dva dana, a od udaraca lice joj je bilo neprepoznatljivo i bila je četiri meseca gluva. Kada se posle četiri meseca oporavila, pozvana je na ispitivanje, kada su je Maja Buždon i Mirko Runjaš ponovo tukli pesnicama i zlostavljali.

Često spominjani „nastup” u logoru označavao je postrojavanje logorašica u dvorištu i predstavljao je za njih veoma zastrašujuće iskustvo. Jednog dana su u nastupu bile logorašice, a pred njih su dovedene devojke s Kozare, ošišane na ćelavo. Predstavila ih je Maja Buždon rečima: „Eto, to su vaše drugarice, pogledajte ih dobro kako izgledaju, to su partizanke, ovako ćete vi izgledati ako pođete njihovim stopama.“

Na znak sirene u ranu zoru išlo se u nastup. Tada je Buždon birala ko je potreban za zamenu, za taoce, a ko ide na streljanje ili u Jasenovac na rad. Pripadnica ustaškog obezbeđenja logora svedočila je nakon rata da je Maja Buždon terala jednu majku da gleda kako muči i na kraju ubija njeno dete. Tu istu majku je naterala da čuva leš deteta. Kada je majka izgubila razum, Maja ju je zadavila rukama.

Alkohol joj je bio deo rituala ubijanja

Preživela zatočenica Stare Gradiške Danica Božac-Milić, primetila je da je Maja Buždon prema njoj postala blaža kada joj je rekla da je iz Žminja, kraj Pazina (Istra). Vikala je i dalje, ali više nije primenjivala fizičko nasilje, što je kod mnogih izazivalo čuđenje, jer se to smatralo neuobičajeno blagim ponašanjem surove zapovednice logora. Danica je, zajedno sa drugim logorašicama, u novembru 1942. videla Maju kako pijana ulazi u crkvu u krvavoj uniformi i čizmama, mesec dana nakon što je stupila na komandnu dužnost. Oči su joj bile natečene i krvave.

S obzirom na to da je Maja Buždon bila blaža prema njoj jer je poreklom iz Istre, Danica se osećala slobodnijom da je pita šta će biti kada dođe oslobođenje, a Maja je odgovorila: „E, neće doći. Pazite šta vam kažem.“

Logorašica Mara Cvetko navela je kako je Maja Buždon gajila mržnju prema Jevrejima, pravoslavcima i komunistima, i često pokazivala prezir prema zatočenicama. Mara je prebolela tifus, nakon čega je bila mršava i proređene kose. Neko je proširio lažnu informaciju da ona vodi omladinsku organizaciju, na šta joj je Buždon dobacila: „Ma ti ćeš s nekim rukovoditi.“ Onda ju je oborila i pretukla uz reči: „Sva sreća da nemam čizme, nego laganu cipelu.“ Nasilje je bilo toliko da su druge zatočenice bile iznenađene kada su kasnije videle Maru Cvetko živu.

Kada se Maja Buždon vratila iz Jasenovca, gde je provela neko vreme tokom leta 1943, prema rečima Cvetko, više nije bila uredna i čista – počela je da halucinira. Priviđale su joj se crne senke, mislila je da se zidovi ruše oko nje i čula je glasove.

Tedi Draušnig, koji je bio zatočen kao dete, svedoči da je svaki put kada bi prolazio neki ustaša, trebalo stati mirno i pozdraviti sa „Za dom“. Jednom prilikom, kada je prolazila Buždon, jedini on to nije uradio. Tada je prišla i udarila ga.

Maja Buždon se redovno opijala, jer je alkohol bio deo rituala ubijanja, i učestvovala u takmičenjima ko može da ubije više zatvorenika, o čemu je u svom svedočenju govorio preživeli logoraš Mija Prebežac. Ante Pavelić ju je 27. marta 1944. odlikovao za zasluge, zajedno sa Nadom Šakić i Božicom Obradović, „Željeznom kalajnom krunom kralja Zvonimira na ratnoj vrpci”.

Surova i prema najboljoj drugarici iz detinjstva

Ana Crnić, prijateljica iz detinjstva Maje Buždon, završila je u logoru Stara Gradiška sa svojom tetkom Marijom Crnić. Krojačica iz Praputnjaka, rodnog mesta Maje Buždon, Eleonora Tadejević, takođe je završila u istom logoru i provela u njemu oko godinu dana. Maja Buždon se u početku pravila da ne poznaje Eleonoru, koja joj je jednom prišla uz reči: „Komšinice, kako si? Mene poznaješ.“ Buždon joj je uzvratila: „Znam te, Eleonora, znam te.“

Potom je Maja Buždon na nemačkom jeziku rekla čuvaru da je Eleonora Tadejević njena komšinica i da je dovede. Eleonora je razumela nemački, pa je mislila da je vodi na streljanje. Čuvar ju je doveo do vile u kojoj je Maja boravila s visokorangiranim nemačkim oficirom s kojim je bila u vezi. Kad je tamo stigla, zatekla je Maju Buždon u haljini optočenoj zlatom i srebrom, koja je izrađena od dragocenosti koje su oduzete zatočenicima pri dolasku u logor. Ona je naročito strogo kažnjavala bilo koga ko bi sakrio nakit.

Tokom večeri koju je provela s njima, Eleonora Tadejević je pokušala da utiče na Maju rekavši joj: „Nećeš valjda ubijati kad si tako lijepa“. Nakon toga, vraćena je u logor. Sledeći dan, Maja Buždon joj je rekla „Ti, Eleonoro, odi večeras ća, odi, spasi se“. Eleonora Tadejević je tražila od nje da pusti i Anu Crnić, a Maja joj je rekla „Ne, Nanu neću pustit. Sad će nju vrag uzet'. A ti, ako hoćeš spasit se, spasi se, ako nećeš, otić ćeš i ti.“

Maja Buždon je naredila ubistvo Ane Crnić, jer je Ana odbila udvaranje nekog nemačkog oficira. Ucenila ju je da bude s njim, međutim ona nije pristala uz reči da će radije umreti nego da bude s Nemcem. Dva brata su joj bila partizani i oba su izgubila život pre kraja rata. Maja Buždon nije dopustila da Ana Crnić i Eleonora Tadejević budu zajedno zatvorene, ali su se svaki dan videle. Eleonora je pokušala da nagovori Anu da bude s tim Nemcem da ne izgubi život, što je ona ponovno odbila. Nemoćna da spasi Anu i Mariju Crnić, Eleonora Tadejević je pešice otišla iz logora, nakon što je logorski čuvar dobio naredbu da je pusti. Ne znajući kuda ide, naišla je na kućicu. Sa strahom je prišla jer nije znala ko bi mogao da bude u njoj. Starija žena koja je izašla iz kućice pomogla joj je i mislila je da je ranjena jer je bila krvava od menstruacije.

Ana Crnić nije verovala da bi Maja mogla da je ubije, međutim prevarila se. Maja Buždon je naredila egzekuciju svoje prijateljice, a danas se njeno ime i ime njene tetke nalaze na popisu žrtava u Jasenovcu.

Hapšenje i suđenje Maji Buždon

Logoraši Jasenovca su sami sebe oslobodli. Ni partizani, ni saveznici, ni Crvena armija, već sami, golim rukama. Dan pre proboja logora, 21. aprila 1945. godine, sve zatočenice ženskog dela logora su odvedene na klanje u okviru projekta likvidacije svih živih svedoka ustaškog zločina genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Nakon poraza ustaša, Maja nije bežala u Austriju već ka Sloveniji. Skrivala se sa suprugom, ali je iste godine uhvaćena i odvedena na suđenje u vojni sud u Zagrebu, gde je 26. maja 1945. osuđena na smrtnu kaznu vešanjem, na koju je takođe bio osuđen njen suprug, ustaša Mirko Slišković Slomić.

Posle hapšenja, Maja Buždon je bila u stanju delirium tremensa, usled naglog prestanka uzimanja alkohola, a njeno ponašanje odražavalo je psihičku rastrojenost. U toku suđenja je izjavila: „Poznato mi je da je izvršeno ubistvo dovedene djecesa Kozare, koje je moglo biti blizu 200, i to na taj način što su bila zatvorena u dvijema prostorijama kojima su bila dobro oblepljena vrata i prozori. Zatim su prostorije, u kojima su se nalazila djeca, ispunjena ciklonom, tako da su sva bila pogušena”, priznala je Maja jedan od mnogobrojnih monstruoznih ustaških zločina nad Srbima, ovog puta nad decom, u kakvima je gotovo kao po pravilu uvek učestvovao Ante Vrban.

„Djeca su iznesena tek kad smo saznali da je ciklon bezopasan. Sjećam se da sam više puta dobivala naređenja iz ustaškog zapovjedništva da pripremim grupu žena i djece koji su bili određeni za likvidacije. Najčešće se dešavalo da su te žene i djeca vođeni izvan logora te likvidirani u Maloj Mlaki i Jablancu, jedan dio od njih je bacan u Savu. Leševi ubijenih žena i djecezatrpavani su u zajedničke jame. Ja sam gledala kako su ubijeni zatrpavani i to tako da su u pojedine iskopane rake zakopavali više leševa, dok je na grob postavljen samo jedan krst. U samom logoru bile su određene dvije prostorije u ’Kuli’ nad kojima sam ja imala nadzor za likvidaciju. Ubijanja su se obično izvršavala teškom čeličnom kuglom, dok su pojedinci kao Stojčić, Runjaš i Vuković i neki iz sigurnosne službe klali noževima. Leševi zaklanih zatočenika bacani su u Savu ili zakopavani”, opisala je Buždon kako su tela ubijenih uklanjana.

Tokom saslušanja, Maja Buždon nije poricala zločine koje je počinila u koncentracionom logoru Jasenovac, pa je govorila i o svom prvom ubistvu koje joj se posebno urezalo u sećanje:

„Između ostalog, učestvovala sam u masovnim ubistvima, kao i ostali dužnosnici i dužnosnice logora. Detaljno se ne bih mogla sjetiti svih zločina koje sam počinila, ali u sjećanju mi je ostalo najbolje prvo ubistvo koje sam izvršila nad nepoznatom staricom u kuli logora Stara Gradiška. Zločin sam izvršila na taj način, što sam staricu povalila na pod i opalila joj metak u sljepoočicu.“

Za razliku od slučajeva Ante Vrbana, Ljube Miloša i Miroslava Majstorovića Filipovića, čije je pogubljenje vešanjem javno objavljeno i precizno preneseno kroz tadašnju štampu, u slučaju Maje Buždon i Mirka Sliškovića Slomića, javnosti je namerno plasirana dezinformacija. Objavljeno je da su i oni pogubljeni vešanjem, iako su zapravo streljani u Zagrebu 28. maja 1945. godine, uz trajni gubitak građanske časti. Ova manipulacija imala je za cilj da kod naroda izazove osećaj da je pravda zadovoljena na najoštriji mogući način. U to vreme, vešanje je nosilo dodatnu simboliku poniženja i beščašća, dok je streljanje smatrano blažom formom kazne, pa je stvarni način izvršenja u njihovom slučaju ostao prećutan.

Lik Maje Buždon obrađen je u filmu „Dara iz Jasenovca” iz 2021. godine, gde ju je glumila Martina Kitanović.

Autor: Miloš Filijović

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Bonus video: Ispovest Mraovića kog su ustaše odvele u logor kada je imao 7 godina