Albanka Drita se udala za Srbina, a onda je Vukadin iznenada umro: Svi je terali nazad u Albaniju, a ona sina odvela u crkvu
Drita Lepović, žena iz okoline Skadra, dokazala je da ljubav i vera nemaju granice, da ni prepreke života ne mogu da ugase snagu srca koje voli. Njena priča počinje 2008. godine, kada je udajom za Srbina odlučila da napusti rodnu Albaniju i preseli se u selo Kaludra, iznad Zubinog Potoka. Život joj tada nije bio lak – svakodnevno su se suočavali sa izazovima, živeli u nemaštini, ali su se trudili da izgrade miran dom i da svojoj ljubavi daju prostora da cveta.
Drita i njen suprug Vukadin uživali su u kratkim trenucima sreće i zajedništva, ali život je bio neumoljiv. Teška bolest prekinula je njihov zajednički put, ostavivši Dritu samu, sa malim detetom u naručju. Uprkos svemu, ona nije ni pomišljala da se vrati u Albaniju. Njena odlučnost da ostane u Srbiji i sinu Aleksandru pruži život pun ljubavi, tradicije i običaja zemlje u kojoj je njen muž odrastao, bila je nepokolebljiva.
„Volim mesto odakle je moj muž i želim da ovde poraste moje dete. Živeli smo teško dok je Vukadin bio živ, a sada je još teže. Ne želim da zatvorim vrata, znam šta mu leži na srcu“, govorila je Drita sa nesalomivom snagom.
Nakon gubitka supruga, život joj nije pružao olakšice. Njena primanja bila su skromna, svega 11.000 dinara mesečno, zbog nesređenih dokumenata. Ipak, nijedna prepreka nije mogla da poljulja njenu odlučnost. Drita je znala da je njen cilj – da Aleksandar odrasta u domu punom ljubavi, vere i poštovanja prema tradiciji – vredan svake borbe.
Iako su njeni roditelji želeli da se vrati u Albaniju, Drita je ostala verna svom izboru. Uz podršku lokalne zajednice i kancelarije za Kosovo i Metohiju, uspela je da se preseli u Zubin Potok, u kuću koja je pripadala njenom pokojnom suprugu. Taj dom postao je simbol njenog hrabrog i predanog srca, mesto u kojem Aleksandar može rasti i učiti vrednosti koje je otac želeo da mu prenese.
Hrabrost i vera u svakom koraku
Drita nije čekala pomoć – sama je inicirala krštenje svog sina, gest koji je izazvao divljenje u lokalnoj zajednici. Protojerej Milan Kavkić jednom je rekao za RTS:
„S obzirom na uslove u kojima živi, Drita se ne žali mnogo. Borimo se da joj pomognemo koliko god možemo.“
Najveću snagu, ipak, Drita je crpela iz podrške porodice svog supruga, posebno deverove porodice, koja joj je omogućila da prebrodi najteže trenutke. Njihova podrška bila je svetionik u olujnim danima i omogućila joj je da Aleksandru pruži dom u kojem može da raste sigurno i srećno.
Budućnost koja inspiriše
Danas, Aleksandar ima 15 godina i postao je stub i najveća podrška svojoj majci. Zajedno grade budućnost koja nije laka, ali je ispunjena ljubavlju, verom i upornošću. Njihova priča – priča majke koja nije odustala i sina koji je uz nju – inspiriše mnoge i pokazuje koliko hrabrost, vera i ljubav mogu da pobede sve prepreke.
Iako se više ne pojavljuju u medijima, njihova snaga govori sama za sebe.
Bonus video: Srpska snajka iz Austrije udala se u narodnoj nošnji