Izbezumljena žena stala je ispred kamiondžije u pola noći, kad je progovorila sledio se: Pozvao je policiju, a onda saznao...

Robert Kristijan Boes Hansen, poznat pod zlokobnim nadimkom Kasapin Pekar, upisan je u istoriju kao jedan od najstrašnijih serijskih ubica u Sjedinjenim Američkim Državama.

U galeriji pogledajte fotografije Roberta Hansena:

Rođen 15. februara 1939. godine u Estervilu, savezna država Ajova, Hansen je odrastao u danskoj imigrantskoj porodici. Njegov otac, Kristijan, bio je pekar po profesiji, dok je majka Edna bila domaćica. Robertovo detinjstvo obeleženo je usamljenjem, problemima sa aknama koje su ostavile trajne ožiljke, kao i mucanjem koje ga je dodatno izolovalo od vršnjaka. Strogi otac nije pomagao situaciji, a Hansen je utehu pronalazio u lovu i streličarstvu -aktivnostima koje će kasnije postati deo njegove ubilačke rutine.

Prvi incidenti i psihijatrijska dijagnoza

Godine 1957. priključio se rezervnom sastavu američke vojske, ali je ubrzo otpušten. Radio je kao pomoćnik u policijskoj akademiji u svom gradu, gde je upoznao svoju prvu suprugu. Međutim, već 1960. godine Hansen je uhapšen zbog podmetanja požara u garaži sa školskim autobusima - čin za koji se veruje da je bio osveta zbog zlostavljanja koje je trpeo tokom školovanja. Dobio je trogodišnju zatvorsku kaznu, ali je izašao nakon dvadeset meseci.

Dok je bio iza rešetaka, psihijatri su mu dijagnostikovali maničnu depresiju sa povremenim psihotičnim epizodama. U tom periodu, njegova supruga ga napušta.

Povratak kriminalu i život u senci uglednog građanina

Nakon izlaska iz zatvora, Hansen se više puta našao iza rešetaka zbog krađa. Preselio se u Ankoridž 1967. godine sa drugom suprugom i tu izgradio sliku poštovanog građanina i veštog lovca, obarajući rekorde u sportskom lovu. Međutim, iza maske uglednog čoveka krilo se nešto mnogo mračnije.

U decembru 1971. godine, Hansen je prvi put uhapšen zbog otmice i pokušaja silovanja žene iz predgrađa, a zatim i zbog silovanja prostitutke. Obe optužbe su završile blagim kaznama, i nakon svega šest meseci, ponovo je bio na slobodi.

Jeziva rutina ubijanja

Prvo ubistvo, prema procenama policije, desilo se 1972. godine. Hansenov obrazac bio je surov i uvrnut: oteo bi ženu, zatvorio je u svoj dom, silovao, a potom odveo avionom u nenaseljene predele Aljaske. Tamo bi je pustio da „beži“, a zatim krenuo u lov — sa puškom i nožem u ruci.

Većina njegovih žrtava dolazila je iz marginalizovanih društvenih grupa, poput prostitutki i striptizeta, što je dodatno otežavalo istragu, jer njihova nestajanja često nisu prijavljivana odmah.

Bekstvo koje je preokrenulo sve

Dana 13. juna 1983. godine, Hansen je napravio kobnu grešku. Njegova potencijalna žrtva, sedamnaestogodišnja Sindi Polson, uspela je da pobegne. Iako je prethodno bila vezana i mučena, dok je Hansen pakovao opremu za "izlet" avionom, ona je vidno povređena i krvava uspela da se izvuče, zaustavi kamion i zatraži pomoć. Prestravljeni vozač je istog trena pozvao pomoć.

Policija je reagovala brzo, ali Hansen je uspeo da ih uveri da je Polsonova pokušala da ga iznudi, uz pomoć lažnog alibija prijatelja.

Profil ubice i pad Kasapina Pekara

U istragu se uključio FBI, a agent Džon Daglas, poznat po radu na profilisanju serijskih ubica, sastavio je psihološki portret potencijalnog zločinca. Opisao ga je kao povučenog, introvertnog muškarca, niskog samopouzdanja, sa bogatim iskustvom u lovu, koji oseća potrebu da "osvoji" žene koje ga inače odbacuju. Sve ukazivalo na Roberta Hansena.

Detektiv Glen Flout, zajedno sa Daglasom, pokreće detaljnu istragu. Dana 27. oktobra 1983. godine, dobijena je dozvola za pretres Hansenove imovine. Pronađeni su brojni dokazi uključujući oružje koje se poklapalo sa balističkim izveštajima, nakit žrtava i mapa sa označenim mestima zakopanih tela.

Suočen sa dokazima, Hansen je konačno priznao sve.

Suđenje, osuda i smrt

Hansen je osuđen na 461 godinu zatvora bez mogućnosti uslovnog puštanja. U zamenu za lakše zatvorske uslove, pristao je da sarađuje sa policijom i pokaže lokacije gde je zakopao tela. Tako je pronađeno dvanaest žrtava, dok se smatra da je najmanje pet ostalo neidentifikovano.

Kaznu je služio u zatvorima u Pensilvaniji i Aljasci, a 2014. godine je prebačen u bolnicu u Ankoridžu zbog lošeg zdravstvenog stanja. Preminuo je prirodnom smrću 21. avgusta 2014. godine, u 75. godini.

Iako je njegovo poglavlje zatvoreno, priča o Robertu Hansenu i dalje šokira i upozorava. Iza naizgled običnog čoveka krila se zver, a njegov slučaj ostaje jedno od najjezivijih poglavlja kriminalističke istorije SAD.

Bonus video: Zanimljiva životna priča bake Milene