Kad su me spasili iz ustaškog logora imao sam samo pločicu sa brojem 1128 oko vrata: Živko je posle 80 godina saznao isitinu o poreklu
Živko Zelenbrz je prva potvrđena osoba sa spiska srpskih mališana koje je Diana Budisavljević spasila iz ustaških logora u NDH 1942. godine. Kao petogodišnji dečak, preuzet je iz logora i zbrinut u „Zavodu za gluvonemu decu“ u Zagrebu, ne sluteći da će taj trenutak zauvek promeniti njegov život.
Mnogi mališani koje je Diana spasila bili su teško bolesni, neuhranjeni i na ivici smrti. Neki su ubrzo preminuli, druge je preuzeo Karitas, dok su treći dati na usvajanje hrvatskim porodicama. Takva sudbina zadesila je i malog Živka.
Za datum rođenja država mu je odredila 10. april – dan osnivanja Nezavisne Države Hrvatske. Tako je Živko Ivančević, potom Živko br. 1128, postao Živko Zelenbrz.
"Ja se tog detalja uopšte ne sjećam i ja se tog transfera uopšte ne sjećam. Kao da me neko spustio sa padobranom i ja sam se našao u velikoj sobi. Loš namještaj, tek su se oženili. Tu sam počeo i jako sam se brzo adaptirao", seća se Živko.
Od logora do zagrebačke porodice
U poznim osamdesetim, Živko Zelenbrz živi u Zagrebu. Njegovu priču obnovio je Muzej žrtava genocida u Beogradu, koji je došao do spiska sa imenima 5.631 deteta koje je Diana Budisavljević spasila. Do Živka su istraživači došli uz pomoć hrvatske istoričarke Nataše Mataušić, koja je godinama proučavala Dianin život i delo.
Pogledajte u galeriji spisak na kojem je bio Živko:
– Kontaktirao sam ga u Zagrebu. Rekao mi je da zna da je usvojen i da mu je rečeno da ima srpsko poreklo. Bio je pokatoličen, ali nije znao ništa o biološkim roditeljima, – ispričao je Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, pisale su ranije Novosti.
Posle rata, javila se žena koja je verovala da je Živko njen sin. Iako je godinama pokušavala da stupi u kontakt s njim, dečak je odbijao susret. Na kraju su ga usvojitelji nagovorili da je upozna.
– Kad su se sreli, rekao je da nije osetio ništa i bio je siguran da mu nije majka, – kaže Ristić.
Metalna pločica broj 1128
Ispostavilo se da je njegova intuicija bila tačna. Žena je izgubila sudski spor kojim je pokušala da dokaže majčinstvo, ali je umrla u uverenju da je Živko njeno oteto dete.
Kada je pronađen spisak spasene dece, Ristić i ambasadorka Srbije u Zagrebu Jelena Milić ponudili su mu da proveri da li je njegovo ime na njemu. Posle dužeg traženja, pronašli su podatke koji su se savršeno poklapali.
Zagrebačka porodica Zelenbrz usvojila je 13. decembra 1942. godine dečaka Živka sa metalnom pločicom broj 1128 oko vrata. Taj broj i danas nosi, kao amajliju koja ga smiruje i podseća na prošlost.
Rođen je od oca Ljubivoja iz Krišćina i majke Smilje iz Voćina, prezivao se Ivančević. Prošao je kroz logore Stara Gradiška i Sisak, odakle je spašen 25. septembra 1942. godine. Nije pronađen nijedan zapis koji bi ukazao da je imao braću ili sestre.
Emotivni susreti i sećanja
Susret Dejana Ristića i ambasadorke Jelene Milić sa vremešnim Zagrepčaninom bio je duboko emotivan. Živko je zagrlio ambasadorku i rekao da dolazi iz njegove „druge zemlje“.
Kasnije, tokom tragedije u beogradskoj školi „Vladislav Ribnikar“, Živko Zelenbrz je po prvi put posetio Ambasadu Srbije u Zagrebu i upisao se u knjigu žalosti.
Pogleadajte fotografije iz logora Jasenovac:
– Tužno, pretužno… kad sam gledao ispraćaj ove mladosti koja još nije ni počela da živi. Neka im bude laka zemlja u kojoj će počivati, – napisao je i potpisao se: Živko 1128 Zelenbrz.
Diana Budisavljević – spasilac hiljada
Kako ističe Ristić, procenjuje se da je Diana Budisavljević spasila između 10.000 i 15.000 srpske dece, a najverovatnija brojka je oko 12.000. Prvi kontingent od 150 mališana poslala je vozom u Srbiju uz dozvolu nemačkih vlasti. Ostali su, prema spisku, umrli, usvojeni ili ih je preuzeo Karitas, Dečji dom Josipovac, Bolnica za zarazne bolesti u Zagrebu, Zadruga Sloga i katolički samostani.
Na samom početku Dianinog spiska nalazi se sto bezimenih mališana. Bili su suviše mali, bolesni ili iscrpljeni da bi mogli da kažu ko su i odakle dolaze. Ipak, deo njih preživeo je i usvojen je.
Spisak sadrži i imena njihovih usvojitelja i adrese, a zatim i decu koja su imala samo ime, bez prezimena – među njima su Ana, Anka, Brankica, Bosiljka, Dragica, Dobrila, Dragana... Njih je bilo 69, a imali su između godinu i po i četiri i po godine.
Ostatak spiska navodi decu po imenu, prezimenu i abecednom redu – večni dokaz o hrabrosti jedne žene i o sudbinama onih koje je spasila od sigurne smrti.
Bonus video: Scenarista filma "Dara iz Jasenovca" o pretnjama
· Reaguj