Da li se slavski kolač reže u crkvi ili kod kuće? Otac Predrag Popović otkriva gde greši većina domaćina
Pola Srbije slavi, a pola ide na slavu je izreka koja se odnosi na Nikoljdan koji se obeležava 19. decembra. Sveti Nikola je jedna od najvećih srpskih slava. Međutim, neretko se dešava da je domaćini pogrešno slave.
Otac Predrag Popović objasnio je da crkvena običajna pravila propisuju da kolač treba da se seče u hramu, uz molitvu i blagoslov sveštenika.
- Po našim pravilima, pravilima da kažemo Crkvenom pravu, i to je običajno crkveno pravo, postoji posebna služba rezanje kolača i po pravilu sveštenik je taj koji treba da reže kolač, jer sveštenik zna i tropar, zna, može da pročita jevanđelje, molitvu i ima taj blagodat duha svetoga koji je dobio na rukopoloženju - naveo je Popović u snimku na Instagramu.
Često se postavlja pitanje da li slavski kolač treba čuvati ako ostane nakon slave. Na to je ukazao i otac Dejan Krstić, koji objašnjava da slavski kolač nema svrhu ukoliko ostane samo ukras:
- Treba znati da slavski kolač nije trofej, niti izložbeni predmet koji čuvamo da bi ljudi videli kako je lepo ukrašen. Njegova lepota nema smisla ako ostane samo spolja. On je sveti dar, blagosloven hleb koji treba da se upotrebi, rekao je za portal pravoslavlje.rs.
Značenje ukrasa na slavskom kolaču:
Na većini slavskih kolača nalaze se slova ИС ХС НИ КА, što na grčkom znači „Isus Hristos pobeđuje“. Ova oznaka se tradicionalno utiskuje drvenim pečatom koji se u mnogim porodicama prenosi sa generacije na generaciju.
Pored osnovnih simbola, domaćice često ukrašavaju kolač raznim oblicima koji nose posebna značenja:
Krst predstavlja veru,
klasje, grožđe i razni plodovi označavaju blagostanje i želju za plodnom godinom,
bure vina simbolizuje izobilje,
knjiga predstavlja želju za uspehom u školi,
ptice znače zdravlje i radost,
cveće simbolizuje lepotu, čistotu i napredak dece.
