"Soba se spremala za 8 minuta, a 200 stolnjaka peglalo za pola sata": Novosađanka Snežana otkrila pravu sliku rada na kruzeru

Snežana Oreb iz Novog Sada je ceo život posvetila porodici i radu, ali u 52. godini suočila se sa surovom realnošću – ostala je bez posla i bila izložena poniženjima zbog godina i izgleda. Umesto da uživa u mirnijem periodu života, pred njom se otvorila borba da pronađe novi put i očuva dostojanstvo.

Inspiracija i knjiga

Priča Snežane Oreb nije samo o preživljavanju, već i o veri u sebe i dokazivanju da nikada nije kasno za promenu. Iskustvo sa kruzera opisala je u svojoj knjizi kako bi, kako kaže, napisala "podsticajni testament drugim ženama koje su prošle kroz sličnu situaciju".

"Htela sam da napišem podsticajni testament drugim ženama koje su prošle slične priče, ili koje će ih nažalost tek proći, da znaju da one ni za jednog nadređenog nisu stara žena, baba, debela žena, krakata žena, žena ovakvog ili onakvog izgleda… Sve te reči ubijaju čoveka. Marginalizuju ga, diskriminišu. To se zove mobing," započela je svoju priču Snežana za portal 021.

Ova iskustva nisu je slomila, već su probudila njen optimistički inat i želju da istraži nove mogućnosti:

"To me prošle godine odvelo na rečni kruzer, na kojem sam radila kao sobarica i doživela liberalni kapitalizam u njegovom neshvatljivo surovom obliku. Ovde kod nas život je zaista surov, ali sve ono što mislimo i maštamo o radu na zapadu često nije ništa manje surovo i strašno, ili bar nije ni blizu istine."

Rad na kruzeru

Nakon slanja CV-a i intervjua preko Skajpa, Snežana Oreb je dobila posao sobarice na kruzeru, sa dvonedeljnim turama Budimpešta – Amsterdam. Bila je najstarija među 40 članova posade. Po dolasku u Beč, dočekali su je šofer i kola koja su je odvezla do Linca, odakle je brod krenuo. Posada se ukrcavala nekoliko dana pre turista kako bi pripremila brod za novu turu, koju su interno zvali "kruz".

Na brodu je bilo 200 turista, uglavnom starijih od 70 godina, a posada je dolazila iz različitih zemalja, najviše sa Filipina i iz Rumunije. Snežana je bila jedina iz Srbije. Spavala je u kabini od 3x3 metra, zajedno sa cimerkom iz Rumunije.

"Teško može da se spava, čak i kad si preumoran. Putuje se noću, brodovi neprekidno trube, zvuk sirene skoro da ne prestaje. Neverovatno je koliko je gust saobraćaj na reci, ponekad bih mislila da putujemo nekim auto putem, a ne rekom."

Radni dan i pravila

Smena je trajala od 6 do 14 i od 18 do 22 sata, ali su radnici morali da odgovore i na hitne pozive. Za sve zadatke postojala je minutaža: soba se spremala za 8 minuta, a 200 stolnjaka peglalo za pola sata. Posao koji su nekada radile tri osobe sada je obavljala jedna, dok nadređeni stalno podsećaju: "Go, go! Fast, fast! Faster!"

"Stalno si u strahu da nisi dovoljno brz i dobar", objašnjava Oreb.

Posada je morala da poštuje stroga pravila – sa gostima se ne sme razgovarati, glas se ne sme podizati, a među sobom su međusobni odnosi često surovi, sa cinkarenjima, mobingom i uznemiravanjem.

"Zidovi su tanki, moramo da šapućemo da nekog ne probudimo. Staf je surov međusobno… Mnogo se pije kada se ne radi, zato se dešavaju i padovi sa broda."

Opasnosti i izazovi

Na brodu opasnosti vrebaju svakodnevno – klizavi hodnici, uske stepenice i ljuljanje reke zahtevaju stalnu pažnju. Lekara nema, pa svako mora da nosi svoju apoteku. Gosti često ne vode računa o higijeni:

"To što sam viđala u sobama ne može se prepričati rečima. Neverovatno je gde smo mi kao civilizovana bića stigli."

Posebno su neprijatni tzv. "Monkey night", kada posada maskirana zabavlja goste na ponižavajući način. Snežana, zbog godina, nije učestvovala, ali je sedenje u krugu bilo neugodno.

Svetla strana posla

Ipak, postoje i pozitivne strane:

"Recimo, čistoća je na neverovatno visokom nivou… Peškiri se menjaju četiri puta dnevno, posteljina ponekad svakog dana. Članovi posade mogu koristiti vešeraj kad god žele.“

Ishrana je takođe pažljivo organizovana, uz striktne termine zbog gostiju. Plata je fiksna, 1.500 evra, plus dodatak po kruzu od 700-800 evra, bez penalizacije u slučaju prekida ugovora.

Lekcije i poruka

Za Snežanu Oreb, rad na kruzeru je bio test snage i istrajnosti.

"Kad shvatiš da se pod tobom sve ljulja, bukvalno i metaforički, onda – ili odmah odeš, a mnogo ljudi brzo odustane, ili odlučiš da ćeš pobediti i tu prepreku."

Snežana je izdržala dva meseca od šest, zahvaljujući podršci porodice:

"Nekad ranije, nekad kasnije shvatiš da sreća nije negde drugde… Da je zapravo u tebi. I sada radim posao koji je ispod mog znanja i mogućnosti, ali radim i to u društvu koje ne prihvata određene godine jedne žene. Nije me sramota zbog toga, već sam srećna što mogu da radim i privređujem…"

Cilj njene priče je da upozori i inspiriše: mlade žene treba da znaju gde postaviti granice i da ne dopuštaju ponižavanja.

"Da bi to sve mogao – moraš da veruješ u sebe, da se podigneš i kad te gurnu i padneš, a svoju decu sam učila i da uvek budu i solidarna… U tome je moja sreća", zaključuje Snežana Oreb za 021.

Pogledajte video: Ispovest sa kruzera