"U mojoj porodici to čudovište je bio deda": Unuka snimila dokumentarac o zlostavljanju u njenoj familiji, žene i deca bili su glavna meta

Amanda Mustard je osam godina radila na dokumentarnom filmu o svom dedi Dr. Vilijamu Flikingeru, koji je seksualno zlostavljao neke članove njene porodice, kao i decu.

„U mojoj porodici to čudovište je bio deda“

„Ništa nas ne provocira kao seksualno zlostavljanje dece, i to razumem,“ rekla je Mustard. „Taj bes je potpuno validan. Ali moja priča me je naučila da, ako zaista želimo da zaštitimo decu, moramo da se suočimo sa bolnom istinom.“

„U mojoj porodici to čudovište je bio deda. Tata,“ dodala je. „Kako bi bilo divno samo ubaciti dedu u seckalicu za drvo? Ali nije tako jednostavno kada je u pitanju neko blizak.“

Dokumentarac nastao nakon smrti bake

Mustard je odlučila da napravi dokumentarac nakon smrti svoje bake Saleste, kada je otišla u Floridu sa majkom da posete Flikingera – bivšeg kiropraktičara iz Pensilvanije, čiji trag zlostavljanja uključuje decu i odrasle žene još od 1970-ih.

„Možda se moja porodična priča čini ekstremnom, ali seksualno zlostavljanje dece je mnogo češće nego što mislimo,“ rekla je. „Danas 15 posto američkih odraslih su preživeli seksualno zlostavljanje u detinjstvu, i 90 posto njih je bilo zlostavljano od strane nekoga koga poznaju, možda nekoga koga su voleli.“

„Verovatno vam se neće svideti, ali ovo nisu čudovišta,“ dodala je. „To su ljudi koji su učinili monstruozne stvari. Ako to možemo prihvatiti, možemo zaista početi da sprečavamo i da deca više ne budu zlostavljana.“

Suočavanje s dedovim zločinima

Dok je intervjuisala svog dedu u penzionerskom domu u Floridi, Mustard ga je pitala da li je ikada imao nekoga kome je mogao da se otvori o svojim postupcima.

„Da li si ikada otvoreno pričao?“ upitala je.

„Voleo bih da jesam,“ odgovorio je Flikinger, kako je Amanda prenela. „Hteo sam da pričam sa nekim, ali nisam znao kome zaista mogu da se poverim.“

„Šta bi bilo da je imao nekoga kome bi mogao da se obrati? Zamislite kako bi drugačije stvari izgledale za moju porodicu,“ rekla je Mustard.

Sistem troši više na kaznu nego na prevenciju

„U SAD-u godišnje trošimo 5,4 milijarde dolara na zatvaranje seksualnih zlostavljača, a samo 3 miliona na istraživanje prevencije seksualnog zlostavljanja dece,“ istakla je.

„Ne tražim da sažaljevate seksualne prestupnike. Naravno, krivce treba krivično goniti, ali moj deda je išao u zatvor i ništa se nije promenilo. Nastavio je da zlostavlja nakon što je pušten.“

Flikinger je izgubio kiropraktičku licencu u Pensilvaniji i preselio se u Floridu, gde je 1992. osuđen za nepristojne i nemoralne radnje nad detetom. Odslužio je dve godine zatvora i morao je da se registruje kao seksualni prestupnik.

Mustard smatra da oni koji su u riziku od zlostavljanja treba da dobiju „svaku priliku da spreče nanošenje štete deci“. Postoje programi koji pomažu smanjenju recidiva i sprečavanju zlostavljanja pre nego što se desi, ali im je potrebna veća finansijska podrška i istraživanje, dodala je.

„Umesto da ubijem dedu, razgovarala sam s njim“

„Iako je bilo neprijatno, umesto da ubijem dedu, razgovarala sam s njim,“ rekla je. „Bilo je zastrašujuće, ali shvatila sam da se ništa neće promeniti ako se ne suočimo s ovom realnošću.“

Mustard ističe da, kada prestupnike tretiramo kao čudovišta, fokusiramo se samo na poniženje i kaznu, umesto na prevenciju i terapiju, što ne čini decu sigurnom. Takođe umanjuje „složena iskustva preživelih“ i sprečava nas da zaista čujemo njihove glasove i šta im je potrebno.

Film posvećen preživelima

Prethodno je Mustard rekla za PEOPLE da je film napravila za „preživele koji su prošli kroz ovu haotičnu situaciju i znaju koliko je kompleksna“.

„Napravila sam ga da se oni osećaju viđeno,“ rekla je. „Nisam ga napravila za ljubitelje true crime-a, niti za one koji žele jednostavne odgovore ‘ovo je loš momak, a ovo su dobri momci’. To nije realnost iskustva incesta i seksualnog zlostavljanja. Zato sam ga napravila.“

Flikinger je umro sam u martu 2019. godine, u 86. godini.