Sutra slavimo Časne verige: Evo zbog čega se kapije vezuju lancima, a ovo nikako ne valja da se radi
Srpska pravoslavna crkva 29. januara obeležava Časne verige, veliki praznik posvećen uspomeni na dan kada su lanci spali sa Svetog apostola Petra, simbolično označivši pobedu vere nad neverjem i tamnicom.
U narodu je ovaj praznik poznat i kao Verige, Verižnjača ili Verižica, a neke porodice ga proslavljaju i kao krsnu slavu. Obeležava se 16. januara po Julijanskom, odnosno 29. januara po Gregorijanskom kalendaru.
Šta se ne radi na Časne verige
Po narodnom verovanju, na ovaj dan:
ne putuje se, jer dom ostaje „nebranjen“
ne šije se odeća, jer se veruje da onaj ko nosi odeću šivenu na Verige može stradati od groma
zveri ne napadaju ljude, pa se dan smatra posebno zaštićenim
U nekim krajevima običaj je i da se kućni prag veže lancima, kako bi se dom zaštitio od nečistih sila i zlonamernih ljudi.
Strah od odlaska od kuće u stara vremena „pokrivao“ je sve moguće nesreće – od udara groma, preko zapaljene letine, do stradanja stoke.
Kuća treba da zablista u slavu Svetog Petra
Iako se poštuju brojni običaji, Časne verige nisu crveno slovo, pa nema zabrane kućnih poslova. Naprotiv – poželjno je da se dom sredi i ulepša, u čast Svetog Petra, koji se u narodu smatra zaštitnikom doma i porodice.
Verige najavljuju blaže vreme
Narodno verovanje kaže da od Časnih veriga počinje otopljenje:
„Bog usijanim verigama počinje da peče zemlju“, pa se očekuje blaže vreme i skori kraj zime.
