Davao je deci slatkiše, a onda im vadio organe na živo: Secirao ih i zabijao igle u oči, tek nakon nakon smrti otkrivena istina

Jozef Mengele, zloglasni nacistički lekar poznat kao „Anđeo smrti“, ostao je upamćen kao jedna od najmračnijih figura Holokausta. Njegovo delovanje u koncentracionom logoru Aušvic, gde je učestvovao u selekcijama i sprovodio nehumane medicinske eksperimente nad zatvorenicima, učinilo ga je jednim od najpoznatijih počinilaca nacističkih zločina. Uprkos razmerama zla koje je ostavio za sobom, Mengele nikada nije izveden pred sud.

Ko je zaista bio Jozef Mengele

Za razliku od popularnih prikaza koji ga predstavljaju kao ludog naučnika bez ikakvog naučnog utemeljenja, stvarnost je daleko uznemirujuća. Mengele je bio visoko obrazovan lekar i medicinski istraživač, doktor fizičke antropologije, ratni veteran i saradnik nekih od najuglednijih nemačkih naučnih institucija tog vremena. Njegov rad u Aušvicu bio je deo šireg sistema nacističke „nauke“, koja je funkcionisala u službi ideologije rasne nadmoći.

Njegovi zločini predstavljaju krajnji primer opasnosti nauke lišene etike, kada se ona koristi za opravdavanje progona, diskriminacije i masovnog ubistva.

Od uglednog studenta do nacističkog lekara

Jozef Mengele rođen je 16. marta 1911. godine u bavarskom gradu Gincburgu, u imućnoj porodici. Studirao je medicinu i fizičku antropologiju, doktorirao 1935. godine na Univerzitetu u Minhenu, a već 1937. započeo rad na Institutu za naslednu biologiju i rasnu higijenu u Frankfurtu, pod mentorstvom Otmara fon Feršura, jednog od vodećih genetičara tog doba.

Tokom studija i naučnog rada prihvatio je pseudonaučnu teoriju biološkog rasizma, koja je postala temelj nacističke ideologije. Smatrao je da su Nemci biološki superiorni i da država ima pravo da eliminiše „nepoželjne“ – kroz prisilnu sterilizaciju, zabranu brakova i, kasnije, fizičko uništenje.

Godine 1938. pridružio se Nacističkoj partiji i SS-u.

Istočni front i put ka Aušvicu

Mengele je 1940. mobilisan u nemačku vojsku, a ubrzo se dobrovoljno prijavio u medicinsku službu Waffen-SS. Tokom borbi na Istočnom frontu bio je svedok, ali i deo brutalnih akcija u kojima su ubijane hiljade jevrejskih civila. Za službu je nagrađen Gvozdenim krstom i unapređen u čin SS kapetana.

U maju 1943. godine raspoređen je u Aušvic, najveći nacistički logor smrti. Postoje indicije da je sam tražio to mesto, jer mu je omogućavalo neograničen „istraživački materijal“.

„Anđeo smrti“ i selekcije za gasne komore

U Aušvicu je Mengele bio jedan od lekara zaduženih za selekcije – odlučivanje ko je sposoban za prisilni rad, a ko će odmah biti poslat u gasne komore. Deca, stariji, bolesni i iscrpljeni gotovo bez izuzetka su slati u smrt.

Zatvorenici su ga nazvali „Anđelom smrti“, jer je jednim pokretom ruke odlučivao o životu ili smrti. Svedočanstva preživelih govore o strahu koji je nastajao pri samom njegovom pojavljivanju.

Eksperimenti bez granica

U Aušvicu je Jozef Mengele sprovodio medicinske eksperimente koji su po svojoj brutalnosti i potpunom odsustvu etike prevazilazili čak i standarde nacističkih logora smrti. Kao lekar SS-a imao je neograničenu moć nad zatvorenicima, koje nije smatrao ljudima, već „istraživačkim materijalom“.

Pogledajte u galeriji istorijske fotografije Aušvica:

Njegove žrtve bili su pre svega Jevreji i Romi, a naročito deca, blizanci i osobe sa urođenim telesnim anomalijama. Eksperimenti su izvođeni bez ikakvog pristanka, bez objašnjenja i bez anestezije, a često su završavani smrću.

Mengele je bio opsednut genetikom i naslednim osobinama. Nad blizancima je sprovodio detaljna merenja tela, uzimao ogromne količine krvi, ubrizgavao različite hemijske supstance i izazivao veštačke bolesti kako bi pratio njihov tok. U mnogim slučajevima, kada bi jedan blizanac umro, drugi bi bio namerno ubijen kako bi se izvršile uporedne obdukcije. Njihovi organi, krv i telesni delovi slani su u Nemačku, na Institut za antropologiju, ljudsku genetiku i eugeniku.

Posebnu stravu izazivali su eksperimenti nad decom. Preživeli svedoče da im je Mengele prilazio prijateljski, donosio čokoladu i igračke, nazivao sebe „Ujak Mengele“, a potom ih podvrgavao užasnim zahvatima. Deci su u oči ubrizgavane hemikalije i mastilo u pokušaju da se promeni boja očiju, što je dovodilo do teških infekcija, slepila i smrti. Mnogi mališani su trpeli operacije bez anestezije, uključujući amputacije, vađenje organa i zahvate nad kičmom i glavom.

Zatvorenicima su namerno nanošene rane ili su inficirani opasnim bolestima kako bi se „proučavao razvoj infekcije“. U nekim slučajevima vršene su nepotrebne transfuzije krvi, čak i između zatvorenika različitih krvnih grupa, što je dovodilo do teških reakcija i smrti. Mengele je sprovodio i pseudo-medicinske zahvate poput prisilne sterilizacije i eksperimenata vezanih za promenu pola.

Svedočanstva govore i o ubistvima izvršenim isključivo radi „istraživanja“ – zatvorenici su ubijani injekcijama ili slati u gasne komore kako bi njihova tela bila secirana. Mengele je lično birao žrtve sa patuljastim rastom, gigantizmom, deformitetima ili heterohromijom (različitom bojom očiju), koje je nakon „ispitivanja“ slao u smrt, a njihove posmrtne ostatke prosleđivao kolegama u Nemačkoj.

Jedan od preživelih opisao je kako su deca vrištala dok su im igle zabijane u telo, kako su se otimala dok su im uzimani uzorci krvi iz arterija i kako su bila primoravana silom da izdrže bolne procedure. Mnogi od njih nisu preživeli eksperimente, a oni koji jesu nosili su trajne fizičke i psihičke posledice.

Ukupno je, prema procenama, odgovoran za smrt oko 400.000 ljudi.

Sin Jozefa Mengelea: „Nikada ne bih izdao oca“

Mengeleov sin Ralf, danas penzionisani nemački advokat, javno je govorio o ocu tek decenijama kasnije. Priznao je da je znao gde se njegov otac krije, ali da ga nikada ne bi prijavio.

„Da sam mogao da biram, izabrao bih drugog oca“, rekao je Ralf, dodajući da nikada nije razumeo razloge očevih zločina, niti ih pokušava opravdati.

Učestvovao je u nastanku biografije o Mengeleu, insistirajući da deo zarade bude uplaćen preživelim žrtvama nacističkih eksperimenata.

Smrt bez pravde

Iako su ga decenijama tražile Nemačka, Izrael i druge zemlje, Jozef Mengele nikada nije uhapšen. Umro je slobodan, bez kajanja i bez presude. Njegov život u bekstvu postao je simbol neuspeha međunarodne zajednice da kazni zločine nacizma.

 Video: Istoričar Ristić o logoru Jasenovac