Nad bebom od 9 meseci su izveli najbrutalnije testiranje ikada: Ljudi se i danas zgražavaju od toga šta je doživeo
Kada se govori o najneetičnijim eksperimentima u istoriji nauke, ime „Mali Albert“ gotovo se uvek nalazi pri vrhu liste. Ovaj psihološki ogled iz 1920. godine i danas izaziva zgražavanje – jer je u središtu istraživanja bila devetomesečna beba.
Inspiracija Pavlovljevim psima
Američki psiholog Džon B. Votson, zajedno sa saradnicom Rozali Rejner, bio je fasciniran radom ruskog fiziologa Ivana Pavlova. Pavlov je pokazao da psi mogu da nauče da povežu zvuk zvona sa hranom, pa bi vremenom lučili pljuvačku i na sam zvuk, čak i kada hrane nema. Taj proces nazvan je klasično uslovljavanje.
Pogledajte u galeriji fotografije Malog Alberta:
Votson je želeo da pokaže da se isti princip može primeniti i na ljude – tačnije, na emocije poput straha.
Kako je zastrašena beba
Za eksperiment su izabrali dečaka poznatog pod nadimkom „Mali Albert“, starog svega devet meseci. Smatra se da je bio dete žene zaposlene u bolnici Univerziteta Džons Hopkins, gde je istraživanje sprovedeno.
Najpre su bebi pokazivali različite predmete i životinje – zeca, majmuna, belog pacova, pa čak i zapaljene novine – kako bi proverili njegovu reakciju. U početku, Albert nije pokazivao strah.
Zatim su istraživači promenili taktiku. Svaki put kada bi detetu pokazali belog pacova, iza njegovih leđa bi proizveli snažan, zastrašujući zvuk udaranjem metalnih predmeta. Beba bi se trzala i plakala.
Posle nekoliko ponavljanja, Albert je počeo da reaguje strahom već na sam pogled na pacova – čak i bez glasnog zvuka. Naučnici su zabeležili da se dete treslo, jecalo i pokušavalo da se umiri sisanjem palca.
Strah se potom proširio i na druge slične objekte – krznene životinje i predmete bele boje.
Bez „lečenja“ i bez saglasnosti
Ono što dodatno uznemirava jeste činjenica da nikada nije sproveden postupak „odučavanja“ straha. Albertova majka je, prema dostupnim podacima, povukla dete iz bolnice, pa istraživači nisu pokušali da ponište uslovljenu fobiju.
Eksperiment je ubrzo postao predmet oštrih kritika. Dete nije moglo da da saglasnost, a izlaganje namernom izazivanju straha kod bebe danas bi predstavljalo ozbiljno kršenje etičkih standarda.
Savremena istraživanja sa ljudima podrazumevaju stroga pravila, informisani pristanak i zaštitu ispitanika – posebno kada su u pitanju deca.
Namerno izazivanje traume kod deteta zarad dokazivanja hipoteze danas bi bilo nezamislivo – i zakonom zabranjeno. Upravo zato ovaj slučaj i dalje služi kao upozorenje koliko su etički standardi u nauci neophodni.
Ko je zapravo bio „Mali Albert“?
Identitet dečaka nikada nije sa potpunom sigurnošću potvrđen. Kasniji istraživači izneli su dve moguće verzije.
Prema profesoru Holu Beku sa Državnog univerziteta Apalači, reč je o Daglasu Meritiju, sinu dojilje zaposlene u bolnici. On je, navodno, bolovao od hidrocefalusa (nagomilavanje tečnosti u mozgu) i preminuo u šestoj godini života.
Drugu teoriju izneo je Ras Pauel sa Univerziteta Makjuan u Kanadi, tvrdeći da je „Mali Albert“ zapravo bio Vilijam Albert Barger, koji je živeo dug i miran život i preminuo 2007. godine. Njegova rođaka izjavila je da je imao izraženu odbojnost prema životinjama, ali nikada nije bilo zvanične potvrde da je upravo on učestvovao u eksperimentu.
Video: Zlostavljanje životinja