Četiri navike iz bivše Jugoslavije koje štede novac i čuvaju živce, a danas smo na njih zaboravili

„Pre je bilo bolje“ – rečenica koju ćete čuti od gotovo svakog ko je zagazio u ozbiljne godine. I nije važno da li je reč o sedamdesetogodišnjaku ili nekom mlađem – prošlost se gotovo uvek pamti kroz ružičaste naočare. Logično, jer smo tada bili mlađi, snažniji i bezbrižniji.

Upravo iz tog perioda izdvajaju se četiri životne lekcije koje i danas mogu da budu zlata vredne.

1. Popravi, ne bacaj

Ako se pokvari rajsferšlus, bojler ili kućni aparat – danas je prva reakcija da se kupi novo. Međutim, svaka zamena košta, a kada se u stanu pokvari više stvari odjednom, udar na kućni budžet postaje ozbiljan.

Nekada se ništa nije bacalo bez pokušaja popravke. Odeća se krpila, dugmad su se prišivala, đonovi lepili, a aparati nosili kod majstora. Takav odnos prema stvarima produžava njihov vek, štedi novac i uči odgovornijoj potrošnji.

2. Zimnica kao spas za kućni budžet

Priprema zimnice bila je gotovo obavezna u svakom domaćinstvu. Kuvani su džemovi, pravili se sokovi, turšija, kiseli kupus, paprike i krastavci. Znalo se šta stoji u špajzu i šta će se izneti na sto tokom zime.

Danas je hrana dostupna tokom cele godine, ali zamrzavanje i čuvanje sezonskih namirnica i dalje ima smisla. Leti su voće i povrće jeftiniji i kvalitetniji, pa se od njih zimi mogu praviti kompoti, pite, knedle ili jednostavno uživati u bobičastom voću bez gubitka ukusa.

3. Štednja kao navika, ne luksuz

Skoro svaka porodica imala je štednu knjižicu. Iako kamate nisu donosile veliku zaradu, postojala je svest da deo plate mora da se odvoji za „crne dane“.

Danas su na raspolaganju različiti oblici štednje – od klasičnih računa do digitalnih aplikacija – ali suština ostaje ista: redovno odvajanje makar male sume stvara finansijsku sigurnost i mirniji san.

4. Veštine koje vrede više od novca

U školama se učilo domaćinstvo, a mnoge žene znale su da šiju, prepravljaju i same prave odeću. Vez, pletenje i ručni rad bili su deo svakodnevice. Muškarci su često sami izrađivali nameštaj ili popravljali po kući.

Te veštine nisu samo smanjivale troškove, već su razvijale samostalnost, kreativnost i osećaj ponosa – jer mnogo toga može da se napravi sopstvenim rukama.

Da li je zaista pre bilo bolje?

Život u Jugoslaviji nije bio ni bajka ni potpuni mrak. Bilo je nestašica, skromnih plata i čekanja u redovima, ali je postojala kultura racionalnog trošenja i međusobne pomoći.

Možda danas živimo brže i imamo veći izbor, ali neke stare navike – popravljanje umesto bacanja, pravljenje zimnice, redovna štednja i razvijanje praktičnih veština – i dalje mogu da budu dragocen podsetnik kako da pametnije upravljamo novcem i životom.

(Kurir.rs/Jutarnji.hr)

 Video: Jugoslavija na Evroviziji