Ovaj srpski hajduk je bio tako moćan da su se plašili ime da mu pomenu: Turci su smislili strašnu osvetu kada je ubijen
Na današnji dan 1763. godine u selu Glibovac rođen je Stanoje Stamatović, u istoriji i narodnoj tradiciji poznatiji kao Stanoje Glavaš – hajduk, vojvoda Smederevske nahije, jedan od mogućih kandidata za vođu ustanka 1804. godine i jedan od najslavnijih junaka Prvog srpskog ustanka. Njegov život bio je ispunjen dramom, borbom i ličnim tragedijama, a završio se mučeničkom smrću na Sretenje 15. februara 1815. godine.
Poreklo i detinjstvo obeleženo nasiljem
Stanoje je rođen u Glibovcu, u blizini Smederevske Palanke, od oca Dimitrija i majke Marice. Njegovi roditelji doselili su se u taj kraj iz jednog planinskog sela u blizini Debra, bežeći od turskog zuluma i sukoba sa Osmanlijama. U porodici su, pored Stanoja, kasnije rođeni brat Đoka i sestra Stana.
Presudan trenutak u njegovom odrastanju dogodio se kada je imao svega 14 godina. Tokom skupljanja harača, Turci su pred celom porodicom brutalno pretukli njegovog oca. Dimitrije je od posledica prebijanja pao u postelju i ubrzo preminuo. Ova tragedija ostavila je dubok ožiljak na mladog Stanoja i oblikovala njegov dalji put.
Kako bi ga zaštitila od teških fizičkih poslova na selu, majka ga je poslala u Palanku na abadžijski zanat kod očevog poznanika Sreje. Učeništvo kod Sreje nije mu donelo samo zanat – tu je naučio i da čita i piše, što je u to vreme bilo retkost.
U međuvremenu, majka se preudala za Petra Stanića, udovca sa dvoje dece, i preselila u Selevac, gde je sa njim dobila još sina i ćerku. Porodica se rasula, ali je Stanoje nastavio da gradi sopstveni put.
Od zanatlije do imućnog domaćina
Zanat mu je išao od ruke. Nakon izvesnog vremena, uz pomoć svog učitelja, otvorio je sopstvenu radnju i preuzeo deo klijenata. U njegovu kuću potom dolazi dunđer Borisav Petrović iz Negotinske Krajine, pa su zajedno pokrenuli i građevinski posao.
Poslovi su napredovali, imanje se širilo, a Stanoje je, ojačavši materijalno, doveo kod sebe brata Đoku i sestru Stanu da mu pomažu. Ipak, iako je mogao da živi mirnim zanatskim životom, nemirno vreme i lična iskustva gurali su ga ka hajdučiji i oružju.
Hajduk pre ustanka i kandidat za vođu 1804.
Pre izbijanja Prvog srpskog ustanka,Glavaš je već bio poznat kao hajduk. Njegovo ime kružilo je među narodom, a ugled koji je imao učinio ga je jednim od ozbiljnih kandidata za vođu bune 1804. godine.
Međutim, upravo je on predložio da se na čelo ustanka postavi Karađorđe Petrović, smatrajući da je on najspremniji da povede narod u borbu. Ta odluka pokazala je njegovu političku zrelost i spremnost da lične ambicije podredi opštem cilju.
Od tada postaje Karađorđeva desna ruka i prati ga u najvažnijim vojnim poduhvatima.
Istaknute borbe: Deligrad, Beograd, Prokuplje i Kuršumlija
Glavaš se posebno istakao u boju na Deligradu, kao i tokom opsade Beograda. Njegova vojnička sposobnost i autoritet među ustanicima bili su očigledni.
Početkom septembra 1806. godine, sa oko 2.500 pešaka, 500 konjanika i jednim drvenim, okovanim topom, oslobodio je Prokuplje od Turaka. Već narednog dana ustanici su zauzeli i Kuršumliju. Ove akcije imale su veliki strateški značaj, jer su dodatno učvrstile ustaničku kontrolu nad južnim delovima Srbije.
Njegovo junaštvo ušlo je u epsku tradiciju – opevano je u narodnim pesmama, a književnik Đura Jakšić napisao je dramu pod nazivom „Stanoje Glavaš“, čime je njegov lik dobio i umetničku dimenziju.
Pod stalnim nadzorom i tragična smrt
Nakon sloma ustanka, Glavaš je zbog svoje hajdučke prošlosti, ratnog iskustva i velike popularnosti među narodom bio pod budnim okom ljudi Sulejman-paše Skopljaka. Njegov uticaj predstavljao je opasnost za osmanske vlasti.
Posle propasti Hadži-Prodanove bune, Turci su odlučili da ga uklone. Ubijen je na Sretenje, 15. februara 1815. godine, u selu Baničina kod Smederevske Palanke, po nalogu Sulejman-paše.
Pogubljenje je bilo surovo – telo mu je iskasapljeno, a glava odsečena. Prvobitno je sahranjen u jednoj jaruzi pored puta u blizini mesta pogibije. Glava je odnesena Sulejman-paši na uvid, potom izložena na čengelu ispred Stambol kapije, gde je dugo stajala kao opomena.
Kasnije je, prema narodnim predanjima, glava vraćena i sahranjena sa telom. Jedna verzija kaže da ju je krišom skinula njegova polusestra Marija iz Dubone, dok druga navodi da je sestra Stana otkupila glavu od jednog Turčina, plativši je delom Stanojevog blaga.
Grobnica i spomenik u Baničini
Više od osam decenija kasnije, 1902. godine, meštani Baničine osnovali su Odbor za podizanje spomenika Stanoju Glavašu. Njegovi posmrtni ostaci preneti su 26. maja 1902. godine u portu crkve Svetog Arhangela Gavrila, podignute 1892. godine, gde je sagrađena kamena grobnica.
Spomenik je i danas dobro očuvan i nosi natpis:
„STANOJE GLAVAŠ vojvoda
Rođen u Glibovcu
Poginuo 1815. god. u Baničini
Kosti prenete i sahranjene 26. maja 1902. godine.
Ovaj spomenik je podignut prilozima plemenitih Srba.“
Video: Kako sada izgleda stara kuća Petra I Karađorđevića