Aleksandra je sa 19 godina otišla da pomaže deci u Africi: Ni loši uslovi, ni malarija je nisu sprečili u nameri - Oni nemaju ništa, većina jede jednom dnevno
Aleksandra Savić (21) je predavala tri predmeta u jednoj afričkoj školi koja nema krov. Učionica puna rupa, miševa, kao i malarija kojom se zarazila, nisu je sprečili da se vrati sa pozitvinim utiscima i željom da nastavi u pomaganju deci iz Afrike.
Aleksandri je još kao dete je maštala o tome da volontira i pomaže onima koji su najugroženiji. A ta želja joj se ostvarila kada je na fakultetu upoznala devojku koja je već imala iskustva sa tim.
Čvrsto je rešila i otputovala čak 8.000 kilometara kako bi podučavala decu iz sirotišta u improvizovanoj školi.
- Kada sam upisala fakultet, upoznala sam jednu koleginicu Jovanku. Slučajno smo otišle na kafu posle fakulteta i onda smo tako pričale oko toga, gde hoćemo da volontiramo, kakvu praksu da imamo... Onda sam ja njoj rekla da je meni san da odem u Afriku, posle, kada završim fakultet - objasnila je.
Aleksanda je ispričala i kakvu proceduru je prošla kako bi mogla da ode i volontira.
- Šalje se CV i motivaciono pismo, ako se to odobri onda idete dalje. Imate intervju u Beogradu, posle imate onlajn intervju sa Ajsekovcima iz zemlje u koju ćete ići. Ja sam išla u Keniju,Najrobi. Posle par dana su mi poslali pismo da su me primili - kazala je Aleksandra.
Ona je istakla da je u Najrobiju predavala engleski, matematiku i opštu kulturu.
- U početku, znači kada sam tek došla, deca nisu imala knjige za predmete, tako da sam morala da improvizujem. Srećom, dva profesora, koja su pored mene radila u školi, su mi dosta pomgla, davali su mi materijal, objašnjavali mi kako i šta da im predajem. Kasnije smo prikupili donacije iz Srbije i uspeli smo da kupimo dovoljan broj udžbenika za decu - nastavila je Aleksandra.
Navela je da u Keniji generalno često ima više od 50 učenika u jednoj učionici, a udžbenika nema dovoljno za sve. Neka deca napuštaju školu kako bi pomogla porodici i radila povremene poslove.
- Zajedno smo igrali fudbal, plesali, pričali... Dosta toga sam naučila od njih, pre svega to su zahvalnost i deljenje. Poslednji dan sam im kupila dosta slatkiša, nisu čak ni hteli sve da prime - ispričala je ona.
Objasnila je da su uslovi u kojima deca iz Kenije žive nehumani i njoj je bilo veoma žao zbog toga.
- Oni nemaju ništa. Većina dece ima jedan obrok u toku dana, a to je onaj koji imaju u školi. Nemaju vodu, higijena nije na zavidnom nivou, ali oni su zahvalni na svemu što imaju i dobiju - dodaje.
Prebolela je malariju
Aleksandra je dobila i zaraznu bolest po imenu malarija, za nju međutim kaže da nije bila toliko strašna.
- Nije bilo toliko strašno, jer prvo sam imala taj slabiji oblik malarije, zato što sam već pila antimalarike, ali tu je bila i moja "host" porodica, koja mi je olakšala celo putovanje. Oni su me odveli do bolnice, kada sam saznala da imam temperaturu, bili sa mnom tamo sve vreme - objasnila je za Prvu TV.
Kurir.rs
