Ana živi u Kataru već 15 godina: "To je bezbedna zemlja, ni automobile ne zaključavamo, ali teško je zaspati"

Ana Flota već 15 godina živi u Kataru. Region poznaje ne samo iz turističke perspektive, već i sa društvene i kulturne strane. U razgovoru za Onet govori o trenutnoj situaciji u zemlji, ali i o tome da li je ova država dobro mesto za život za strance.

Da li su nakon napada na američke baze uvedene neke mere upozorenja za stanovnike? Oko 40 kilometara od prestonice nalazi se jedna od najvećih američkih baza u regionu.

- Katar je prilično oprezan, za razliku od Ujedinjenih Arapskih Emirata. Vidi se koliko se pristupi ove dve zemlje razlikuju. Dok vlasti u Emiratima podstiču ljude da nastave sa svakodnevnim planovima, pa čak i turističkim aktivnostima, u Kataru je gotovo sve zatvoreno, osim prodavnica i bolnica. Građanima se preporučuje da ostanu u svojim domovima i da ne izlaze iz zgrada. Vlasti naglašavaju da treba voditi računa o sopstvenoj bezbednosti i izbegavati situacije u kojima bismo mogli da se nađemo na mestu gde bi mogao da padne, na primer, deo rakete. Život trenutno ne teče normalno, većina mesta je zatvorena.

Do sada se Katar smatrao državom koja je uspela da spoji tradiciju sa modernim. S jedne strane, to je muslimanska zemlja u kojoj islam ima veliki uticaj na svakodnevni život, a s druge je država otvorena prema svetu i novim tehnologijama. Na šta bi stranci trebalo da se pripreme ako žele da se presele u Katar?

- Najpre treba reći da nije lako preseliti se u Katar. Nije dovoljno imati ideju i kupiti avionsku kartu. Najpre morate da pronađete posao i prođete proces zapošljavanja. Kada se završe sve formalnosti, važno je da se upoznate sa samom zemljom, jer ovde postoje vrlo jasna pravila. Stranci se uglavnom sele na određeno vreme, zbog posla. Istina je da je finansijski povoljno, jer se ne plaća porez, ali to ima i drugu stranu, na primer, nema penzije.

Takođe je dobro upoznati se sa muslimanskom kulturom. U Kataru se zaista živi veoma dobro i relativno brzo počinjete drugačije da gledate na mnoge stvari. Kada počnete da funkcionišete u muslimanskoj kulturi, menjate pogled i na sopstvene tradicije i vrednosti. Odjednom shvatite da tradicionalno društvo može biti veoma otvoreno i srdačno.

Iako nam se ponekad čini da smo potpuno različiti, u osnovnim stvarima smo zapravo vrlo slični. Svako želi da živi na čistom mestu, svako ceni bezbednost i osećaj da država brine o svojim građanima i stanovnicima. A to se u Kataru zaista oseća.

Znam mnogo ljudi koji su došli ovde sa potpuno drugačijim predstavama o arapskoj kulturi, možda sam i ja bila jedna od njih, a te predstave su se brzo promenile. I meni je to iskustvo potpuno promenilo pogled na ovaj deo sveta.

Na koji način se promenila vaša predstava o životu u arapskoj zemlji?

- Pre svega, videla sam da politički sistem može da funkcioniše drugačije nego u Evropi. U demokratiji često posmatramo duge rasprave i političke sporove pre nego što se donesu odluke. Ovde se mnoge stvari dešavaju mnogo brže. Kada se odluka donese na najvišem nivou, dovoljan je potpis emira i novi propisi mogu da stupe na snagu gotovo odmah.

Videla sam to, na primer, kada je promenjen zakon o cenama lekova. Bukvalno preko noći, cene mnogih lekova pale su i do 50 odsto. U isto vreme uvedena su i pravila za prodavce na pijacama i u radnjama - ne smeju da nagovaraju kupce, a ako prekrše pravila, radnja može biti zatvorena i do dve nedelje.

Naravno, takav sistem dobro funkcioniše samo ako vlast vode razumni ljudi koji zaista brinu o građanima. Ako bi na vlast došla neodgovorna osoba, sve bi moglo da izgleda potpuno drugačije. Zato u mnogim zemljama demokratija služi kao svojevrsni sigurnosni mehanizam koji ograničava moć jedne osobe.

O Kataru se često govori da je krađa gotovo nepoznata, da deca mogu bezbedno da borave u javnom prostoru, a da je obrazovanje moderno i besplatno. Sve to zvuči kao raj. Kako je živeti u zemlji koja je kulturno toliko drugačija?

- Na početku zapravo nisam dovoljno cenila to koliko je ovo bezbedno mesto, verovatno zato što tada nisam imala decu. Tek nekoliko godina kasnije, kada sam postala majka, počela sam drugačije da gledam na mnoge stvari. Tada sam shvatila da je to ne samo bezbedna, već i veoma porodično orijentisana zemlja.

Stanove u Kataru uglavnom kupuju ljudi iz arapskih zemalja, često veoma bogati. To rade jer se država smatra pogodnom za porodice. To se vidi po broju igrališta, događaja za decu, radionica i porodičnih aktivnosti.

Živite u Kataru već 15 godina. Šta vas je najviše iznenadilo kada ste došli?

- Najveće iznenađenje bilo je to što je cela zemlja tada izgledala kao jedno veliko gradilište. Došla sam u trenutku kada je Katar dobio organizaciju Svetskog prvenstva i imao 12 godina da pripremi zemlju za taj događaj.

Gradili su se hoteli, putevi, metro, turističke zone, čitave četvrti, stadioni, luka i aerodrom. Praktično sve je nastajalo od nule. Cela zemlja je bila u izgradnji i to je tada bilo zaista šokantno.

Da li je u Kataru lakše odgajati decu nego u Evropi? Mnogi tvrde da je uobičajeno zaposliti dadilju koja živi sa porodicom.

- Da, to je zaista velika promena u životu skoro svake porodice koja se preseli u Katar. Iskreno, u početku sam bila veoma skeptična. Odrasla sam u uverenju da žena mora sve sama da uradi, da bude neka vrsta superžene koja sve izdrži. Prošlo je dosta vremena pre nego što sam odlučila da prihvatim pomoć. Moj sin je bio zahtevno dete, trebalo mu je mnogo pažnje i često je plakao. Bez podrške porodice bilo mi je veoma teško. Bila sam sama, a moj muž, koji je pilot, često je bio odsutan. Ipak, dugo sam pokušavala da sve izguram sama. Danas vidim da sam jednostavno morala da sazrim i shvatim da je u redu prihvatiti pomoć.

Kako izgleda obrazovanje u praksi?

- Obavezno obrazovanje počinje sa četiri godine, ali imam utisak da obrazovanje svuda u svetu sve više postaje biznis. U dobrim školama deca počinju već sa tri godine, a da bi se obezbedilo mesto, često se već sa dvogodišnjim detetom prolazi tzv. "assessment" - kratka procena tokom koje se posmatra ponašanje deteta.

Obrazovanje je besplatno samo za Katarce. Stranci uglavnom šalju decu u privatne škole i tada je to veoma skupo, osim ako kompanija u kojoj roditelji rade ne obezbeđuje dodatak za školovanje. Mnoge firme to nude.

U slučaju kompanije u kojoj radi moj muž, školarina se refundira do određenog iznosa godišnje. Ako imamo jedno dete u skupljoj školi, kompanija pokriva ceo iznos u okviru tog limita. Ako imamo dvoje dece u istoj školi, onda deo troškova ipak moramo da doplatimo.

Škole su najčešće britanske, američke ili međunarodne. Postoje i indijske, pakistanske i druge nacionalne škole, koje su obično nešto jeftinije.

Koliko košta život u Kataru?

-Kada sam došla, zarade su bile relativno više nego danas. U međuvremenu su cene u Kataru malo pale. Što se tiče nekretnina, mogu da dam konkretan primer. Jednosoban stan koji se ovde smatra malim, od 90 do 110 kvadra, u prestižnoj četvrti The Pearl, košta oko 350.000 evra.

Da li je Katar dobro mesto za život?

- Život ovde je veoma prijatan i udoban. Ipak, razumem da se ne bi svako snašao u drugačijoj zemlji i kulturi. Živela sam u šest različitih država i jedno sam naučila - ne postoji savršena zemlja. Svako mesto ima svoje prednosti i mane, a to da li se negde osećamo dobro zavisi od faze života, očekivanja i spremnosti da prihvatimo razlike. Za mene je Katar postao drugi dom. Znam da će jednog dana doći trenutak kada ćemo morati da ga napustimo.

(Kurir.rs/Mondo)

 Video: Da li svet ulazi u novi ogromni rat?