Ostavila sam bebu na kampovanju da spava, a onda se začuo plač: Kad sam prišla šatoru počeo je moj pakao

Krik koji se prolomio iz mraka 17. avgusta 1980. godine u kampu nadomak čuvenog australijskog Ajers Roka, odnosno Ulurua, postao je jedna od najpoznatijih rečenica u istoriji kriminalistike: „Bože moj, bože moj, Dingo mi je odneo bebu!”

Umesto da bude posmatrana kao majka koja je izgubila dete, Lindi Čemberlen je postala osumnjičena, zatim optužena, a na kraju i osuđena za ubistvo sopstvene bebe. Tek godinama kasnije Australija će se suočiti sa činjenicom da je pravosuđe napravilo jednu od najtežih grešaka u svojoj istoriji.

Porodično putovanje koje se pretvorilo u tragediju

Porodica Čemberlen krenula je na put iz rudarskog grada Maunt Ajza, u severnom Kvinslendu, ka centralnoj Australiji. Majkl Čemberlen bio je pastor Adventističke crkve sedmog dana, dok je Lindi brinula o deci — šestogodišnjem Ejdenu, četvorogodišnjem Reganu i bebi Azariji.

Cilj putovanja bio je obilazak Ulurua, impozantne stene koja se uzdiže iz suve unutrašnjosti Australije i koja je jedno od najpoznatijih prirodnih obeležja zemlje.

Pogledajte u galeriji foografije Lindi i njene porodice:

Čemberlenovi su u kamp stigli kasno uveče, 16. avgusta. Sutradan su obilazili okolinu, a Lindi je sa bebom u naručju posetila formaciju poznatu kao Pećina plodnosti. Tada je, kako je kasnije rekla istražiteljima, primetila dinga koji je posmatra. Imala je neprijatan osećaj da životinja „posmatra bebu”.

Kobna noć u kampu

Nakon zalaska sunca, porodica se pridružila drugim kamperima kod roštilja. Lindi je držala Azariju, dok su ona i Majkl razgovarali sa drugim mladim parom, Gregom i Sali Lou, koji su takođe bili na odmoru sa bebom.

Te večeri više ljudi je videlo dinge u blizini kampa. Jedan je pratio Sali Lou dok je išla do kante za smeće. Drugi se približio klupi za roštilj, a Majkl je, zabavljajući sina Ejdena, bacio parče hleba prema životinji. Lindi ga je opomenula da ih ne treba ohrabrivati.

Ubrzo je rekla da ide da spusti bebu da spava. Odnela je Azariju u šator, gde je već spavao mali Regan, a zatim se vratila društvu. Nedugo potom iz pravca šatora začuo se bebin plač. Lindi je potrčala ka šatoru, a zatim povikala rečenicu koja će obeležiti njen život: „Dingo mi je odneo bebu!”

Potraga za Azarijom

Prvi istražitelj koji je stigao na mesto događaja primetio je krv na prostirci u šatoru. Tragovi šapa vodili su od ulaza, ali su nestajali kod puta.

U potragu se uključilo gotovo 300 ljudi. Kamperi su sa baterijskim lampama pretraživali okolno rastinje i peščani teren. Turista Mari Hejbi pronašao je tragove velikog dinga i udubljenje u pesku koje je delovalo kao mesto na kojem je životinja spustila ono što je nosila. U otisku se nazirao trag pletene tkanine.

Nedelju dana kasnije, Voli Gudvin, koji je krenuo da fotografiše cveće u podnožju stene, pronašao je pocepanu pelenu i kombinezon bebe. Odeća je postala jedan od ključnih dokaza u slučaju.

Sumnja koja je rasla iz dana u dan

Iako su mnogi kamperi verovali Lindinoj priči, deo policije je brzo počeo da sumnja. Nekim istražiteljima delovalo je neverovatno da bi dingo mogao da odnese bebu tešku oko pet kilograma. Jedan od policajaca je čak pokušavao da dokaže da divlji pas ne bi mogao da nosi takav teret.

Sumnje su dodatno hranile neproverene informacije. Pominjalo se da je Azarija bila obučena u crno, da njeno ime navodno znači „žrtva u pustinji”, iako zapravo znači „ona kojoj Bog pomaže”. U javnosti su počele da kruže teorije da je beba možda ubijena u verskom ritualu.

Čemberlenovi su pripadali Adventističkoj crkvi sedmog dana, koja je u Australiji tada često bila pogrešno shvatana. Njihovo ponašanje pred kamerama mnogima je delovalo „hladno” ili „neobično”, pa je javnost počela da sudi više na osnovu utiska nego dokaza.

Mediji su od majke napravili osumnjičenu

Australijski mediji su slučaj pratili iz dana u dan. Umesto da se drže činjenica, često su podgrevali glasine. Lindi i Majkl prikazivani su kao čudan par, previše miran za roditelje koji su izgubili dete.

Za mnoge je njihova vera postala razlog za sumnju. Pojavljivale su se priče o navodnim vezama sa sektama, žrtvovanju i verskom fanatizmu, iako za to nije bilo ozbiljnih dokaza.

U takvoj atmosferi, Lindi je sve manje izgledala kao majka u žalosti, a sve više kao žena koju je javnost već unapred osudila.

Prva istraga: dingo je kriv

Prvu istragu vodio je mrtvozornik Denis Barit u Elis Springsu. Iako je bilo mnogo neobičnosti oko odeće i mesta na kojem je pronađena, Barit je zaključio da je Azarija umrla nakon što ju je dingo napao dok je spavala u porodičnom šatoru.

On je jasno naveo da Lindi i Majkl nisu odgovorni za smrt svoje ćerke. Ipak, dodao je da je telo verovatno kasnije uzela neka nepoznata osoba, što je ostavilo prostor za nove spekulacije.

Umesto da taj zaključak umiri istragu, policija je nastavila da gradi slučaj protiv Lindi Čemberlen.

Druga istraga i sporni tragovi krvi

U septembru 1981. policija je pretresla dom Čemberlenovih i zaplenila više od 300 predmeta, uključujući odeću, makaze i njihov žuti automobil marke Torana.

Ključni zaokret dogodio se kada su stručnjaci tvrdili da su u automobilu pronađene velike količine krvi. Tužilaštvo je razvilo teoriju da je Lindi odvela Azariju od kampa, ubila je u automobilu oštrim predmetom, najverovatnije makazama, a zatim se vratila i izmislila priču o dingu.

Na drugoj istrazi biološkinja Džoj Kul tvrdila je da je u automobilu pronađena fetalna krv. Britanski forenzičar Džejms Kameron izjavio je da oštećenja na odeći ne odgovaraju napadu dinga, već ljudskoj intervenciji.

Na osnovu tih tvrdnji Lindi je optužena za ubistvo, a Majkl kao saučesnik posle zločina.

Suđenje bez tela, motiva i svedoka ubistva

Suđenje je počelo u Darvinu 13. septembra 1982. godine. Lindi je u tom trenutku bila trudna. Tužilaštvo nije imalo telo deteta, nije imalo motiv, niti direktnog svedoka ubistva. Ipak, tvrdilo je da je Azariji prerezan vrat i da je priča o dingu izmišljena kako bi se prikrila istina.

Jedan od najvažnijih svedoka, Sali Lou, zapravo je svojim iskazom više pomogla odbrani. Rekla je da je čula ozbiljan bebin plač iz pravca šatora neposredno pre nego što je Lindi potrčala tamo. Ako je to bilo tačno, tužilačka teorija da je beba u tom trenutku već bila mrtva u automobilu teško je mogla da opstane.

I drugi kamperi su svedočili o prisustvu dinga u blizini šatora. Jedna žena je ispričala da je dingo ranije zgrabio njenu dvanaestogodišnju ćerku za ruku.

Forenzika koja je odredila sudbinu Lindi Čemberlen

Najveći deo optužbe oslanjao se na forenzičke dokaze. Stručnjaci tužilaštva govorili su da su tragovi na odeći nastali sečenjem, a ne zubima dinga. Tvrdili su i da je u automobilu pronađena krv bebe.

Odbrana je osporavala te zaključke. Njeni stručnjaci su ukazivali na moguće greške u testiranju, pogrešna tumačenja i činjenicu da su neki rezultati mogli biti lažno pozitivni. Jedan od eksperata je kasnije slikovito objasnio da je „dvesta loših testova gore nego jedan dobar”.

Posebno je sporna bila tvrdnja o krvi u automobilu. Godinama kasnije pokazaće se da ono što je predstavljeno kao krv ubijene bebe zapravo nije bila krv, već emulzija boje.

Presuda koja je podelila Australiju

Uprkos manjkavostima slučaja, porota je 29. oktobra 1982. godine proglasila Lindi Čemberlen krivom za ubistvo, a Majkla krivim za pomaganje posle zločina.

Lindi je osuđena na doživotni zatvor, dok je Majklu kazna suspendovana. Presuda je u velikom delu Australije dočekana odobravanjem, pa čak i aplauzima na pojedinim javnim mestima.

Kasnije se saznalo da porota na početku nije bila jedinstvena. Neki su bili za osudu, neki za oslobađanje, a neki neodlučni. Jedan porotnik je kasnije rekao da se sve svelo na pitanje: verujete li da je to uradio dingo ili ne.

Život u zatvoru i sve glasniji pokret za oslobađanje

Lindi je kaznu služila u zatvoru Berima, nedaleko od Darvina. Mesec dana posle početka kazne rodila je drugu ćerku, Kaliju.

Njene žalbe su u početku odbijene. Federalni sud je 1983. potvrdio presudu, a Visoki sud Australije je kasnije tesnom većinom odbio da je ukine.

Ipak, kako su se pojavljivali novi izveštaji o sumnjivim forenzičkim dokazima, rastao je pokret za njeno oslobađanje. Više od 100.000 Australijanaca potpisalo je peticije kojima se tražilo da Lindi bude puštena iz zatvora.

Matine jakna koja je promenila sve

Preokret se dogodio sasvim slučajno, u januaru 1986. godine.Engleski planinar Dejvid Bret pao je sa Ajers Roka i poginuo. Kada je njegovo telo pronađeno u području punom jazbina dinga, policija je pretraživala teren i pronašla belu bebi jaknu.

Bila je to Azarijina matine jakna — komad odeće za koji je Lindi od početka tvrdila da ga je beba nosila te večeri, dok su tužioci godinama dovodili u pitanje njeno postojanje.

Nakon tog otkrića, vlasti više nisu imale mnogo prostora. Lindi Čemberlen je 7. februara 1986. puštena iz zatvora.

Pravda koja je stigla prekasno

Nakon njenog oslobađanja pokrenuta je nova sudska istraga. U izveštaju iz 1987. godine sudija Trevor Morling oštro je kritikovao metode istrage i ključne forenzičke svedoke tužilaštva.

Zaključio je da bi, da su svi dokazi bili poznati tokom suđenja, sudija morao da naloži poroti da oslobodi Lindi i Majkla.

Godine 1988. sve presude protiv Čemberlenovih jednoglasno su poništene. Dve godine kasnije Lindi je dobila odštetu od 1,3 miliona australijskih dolara zbog pogrešnog zatvaranja.

Njihova priča kasnije je ekranizovana u filmu „Vrisak u tami” (A Cry in the Dark), u kojem je Lindi igrala Meril Strip. Sama Lindi je kasnije ocenila da je film bio veoma veran stvarnim događajima.

Pogledajte u galeriji fotografije iz filma Vrisak u tami:

Konačna istina posle 32 godine

Iako su presude poništene, zvanični uzrok Azarijine smrti još dugo nije bio potpuno razjašnjen. Tek 2012. godine, tokom četvrte mrtvozorničke istrage, uzeti su u obzir novi dokazi o napadima dinga na ljude, uključujući i fatalne napade na decu.

Mrtvozornica Elizabet Moris zaključila je da dokazi jasno isključuju sve druge razumne mogućnosti osim jedne — da je dingo zaista ušao u šator i odneo Azariju Čemberlen.

Na njenom izvodu iz matične knjige umrlih uzrok smrti promenjen je iz „nepoznat” u „napad dinga”.

 Video: Slučaj beba zamenjenih u porodilištu