Često sedim kraj reke, ispod jedne velike usamljene lipe.Posle naporne nedelje svakog petka baš na ovom lepom mestu odmaram, pecam i uzivam u prirodi.
Ovog petka voda je opala,zagledao sam se u korenje lipe koje se pružalo u vodi. Čitavo jato malih riba veselo je plivalo, a i skrivalo se od veĆih riba upravo izmedju korenja lipe.Visoko iz kroŠnje cuo se cvrkut ptica koje su bas tu imale skrivenu kucicu za ptice ,koju je moj tata davno napravio kada je i on dolazio na ovo isto mesto da peca.Tada shvatih da to drvo nije samo zastitni znak mene i moje porodice vec dosta živih bića.Na ovom divnom mestu ona je jedina gospodarica,stoji cvrsto ,snazno i prkosi vremenu vec dugi niz godina .Odlucih da posadim mladice pored nje kako vise ne bi bila usamljena.A ona će ponovo na proleće uzvratiti predivnim mirisom kako samo lipa ume,i sačuvati brojne uspomene svih porodica koje je posećuju.Moja lipa,moje drvo života,hlad ,radost,kiseonik,zanosan miris ,seta... i ispod nje mnoga provedena leta. Nadam se da i ti imasš barem jedno svoje omiljeno drvo za koje te vezu uspomene i ispod kojeg uživaš.Sačuvajmo prirodu i drveće jer sve dok ono postoji postojimo i mi.
Vulić Uroš
os,,Dositej Obradovic"
vIII/1 Umka Beograd
