Drvo je sreća. O njemu treba da brinemo.
Neko možda misli da je drveće nepotrebno. Ja ne mislim tako. Svi bi trebalo da znaju da su biljke bitne, jer nam one stvaraju kiseonik. Jedno drvo može da znači sve. Ako ga gajimo može nam postati prijatelj. Možda neki misle da je to nemoguće ali jeste moguće. Drvo je isto živo biće tako da i ono ima osećanja. Kada čupamo granje ili lišće drveta, njega to boli. Mnogi ljudi se ponašaju prema drvetu kao da je stub koji samo tu stoji, ali je drvo kao čovek. Može da misli i da oseća. Ono može da nam pomogne tako što kada smo sami sa njim možemo da pričamo. Jeste da drvo ne može da nam odgovori ali nas ipak čuje i shvata naša osećanja. Ne treba bacati đubre na put. Kako zagađujemo travu, tako i drveće. Zato što kada bacimo kesu na pod, kad vetar dune on je zakači za drvo. To bi bilo kao da se nama za kosu zakači neka šnala koju ne možemo da skinemo. Sigurno bi nam bilo neprijatno. Ljudi bi trebalo više da obrate pažnju na to gde bacaju smeće i kako se ophode prema prirodi. Kada se igram krošnja drveta me štiti od sunca.
Drvo je moj prijatelj. Ono je važno za sve nas.
Elena Protić IV4
OŠ "Drinka Pavlović" , Beograd
