Tek kad dođu ovako neki lepi dani, shvatim da mi čitava godina prođe u nekoj teskobi, nelagodi, svakakvim negativnostima. A sad, em dođe proleće u punom sjaju, em nam stiže Uskrs. I da hoću, ne mogu da mislim ružno. A neću.U nedelju slavimo vaskrsenje Hristovo, a meni i dalje nije jasno zbog čega nas Sveti duh ne prosvetli duže od tog jednog dana, da više volimo jedni druge. Znam, pitate se o čemu pričam, pa zar postoji neko u Srbiji ko nema problema preko glave. Kad čovek da stigne da mislim o bližnjima pored besparice i drugih muka koje su ga snašle.Slažem se, ne živimo u lepim vremenima. Pritisoše nas sa svih strana, što lokalno, što globalno. A opet, pitam se da li smo ikad bili savremenici nekih srećnijih dana. Realno, nismo. A ne verujem i da ćemo uskoro. E baš zato ne postoji bolji trenutak od ovog praznika da se okrenemo sebi samima i pronađemo sreću u svojom srcima, u ljubavi nama najmilijih.Provedimo ovaj praznik srećni, podarimo ljubav najbližima.
