Da čuveni hrast star 600 godina, koji su meštani sela Savinac smatrali svetim drvetom, nije posečen pre nekoliko dana, ne bismo znali koliko ljudi u Srbiji brine o životnoj sredini. I koliko im je svako drvo važno, a posebno ovo u Savincu. To je čak postalo i sveto drvo! No, drvo je posečeno, i to preko noći, vest je građane zatekla dok su sutradan ispijali prvu jutarnju kafu, pa su odmah „skoknuli“ na društvene mreže da iskažu solidarnost. Strašno, zar pod okriljem noći... bili su neki od komentara. Klasično srpsko licemerje. Uz to, smeo bih da se kladim da svi ti silni „ekolozi“ u životu nisu zasadili nijedno drvo. No, moderno je brinuti o životnoj sredini, posebno na internetu. A nešto se mislim: da su energiju utrošenu u jadikovanje nad hrastom uložili u nešto njima suštinski važno, gde bi tim ljudima bio kraj?I da ne bude zabune, uopšte se nisam zalagao za seču hrasta, kao što nisam bio ni protiv nje. Prosto, našao se na trasi budućeg koridora i morao je da bude posečen. Ni prvo ni poslednje drvo koje je posečeno. Nego, dragi čitaoci, evo jednog pitanja za vas: da li ste spremni da u svom okruženju zasadite jedno drvo? Eto, u znak sećanja na ovaj posečeni hrast.
