Evropski zvaničnici izjavili su za taj list da se ispituje finansijska održivost 2,89 milijardi dolara vredne pruge i da li se time krše zakoni EU prema kojima za velike saobraćajne projekte moraju da budu raspisani javni tenderi.
"Službe komisije procenjuju usklađenost projekta sa zakonima EU. U toku je dijalog s nacionalnim vlastima", izjavila je portparolka Evropske komisije.
Brza pruga, duga 350 kilometara, koja bi povezala glavne gradove Srbije i Mađarske, predviđena je projektom kineskog predsednika, vrednim 900 milijardi dolara, čiji je cilj izgradnja infrastrukture i povezivanje Kine s Evropom, Bliskim istokom i Afrikom.
Istraga Evropske komisije je više usmerena na Mađarsku, pošto kao članica EU mora strogo da se pridržava evropskih zakona o nabavkama, dok za Srbiju, kao kandidata za članstvo, važe blaža pravila, navodi FT.
Nepoštovanje evropskih zakona o tenderu može biti kažnjeno novčanim kaznama i nalogom da se sprovedu procedure kojima bi se poništile povrede propisa.
"Ako se ispostavi da su Mađari dodelili ugovor o javnim radovima određene veličine bez tendera, onda će naravno prekršiti zakone EU", izjavio je visoko evropski zvaničnik.
Za mađarski deo železnice do sada nije objavljen nikakav ugovor, ali sporazum Mađarske i Kine od prošle godine predviđa da kompanije koje odrede dve vlade treba da "sarađuju u razvoju" projekta.
Mađarska vlada je u petak saopštila da je potpisala sporazume s Kinom, uključujući aneks u kojem se objašava na koji način je projekat usaglašen sa zakonima EU, posle konsultacija s Briselom.
Državni kineski mediji su pisali da je ugovor o izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta potpisan tokom samita Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope u Letoniji prošlog novembra.
Brza pruga, kojom bi vreme putovanja između srpske i mađarske prestonice bio skraćen sa osam na tri sata, ima veliki značaj i zato što je deo ekspresne linije kopno-more koja bi povezala Kinu s grčkom lukom Pirej koju su Kinezi kupili. Peking se o izgradnji te linije dogovorio s Mađarskom, Srbijom i Makedonijom 2014.
Bez železničke veze Beograda i Budimpešte, Kina bi imala problem da izvozi proizvode železnicom do Pireja, a zatim odatle preko mora u druge evropske i afričke zemlje.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
VESTI KURIR TV 20.02.2017
