BEOGRAD - Fond za razvoj, institucija osnovana radi finansiranja razvojnih projekata u siromašnim krajevima, od septembra prošle godine vratio se svojim izvornim principima, pa tako posle deceniju i po povoljni krediti, umesto na račune najbogatijih srpskih tajkuna, najzad stižu i u pogone malih privrednika.Naravno, ovo je usledilo tek nakon što sada čak 40 odsto kredita koje je Fond svojevremeno davao tajkunima bez ikakvih garancija ne može da se naplati.
Šest milijardi plasmanDa li zbog toga što se više kao obezbeđenje ne prihvata samo menica dužnika ili zato što su drugačije veze na liniji političari-tajkuni, tek firmi velikih srpskih biznismena koje su opustošile kasu Fonda za razvoj više nema na listi zainteresovanih za blizu šest milijardi dinara, koliko je u 2015. godini opredeljeno za kreditiranje srpskih preduzeća.Među malim privrednicima koje je Fond sada pogledao jeste i Z. S. iz Vranja, koji je posle četiri godine odbijanja konačno dobio kredit od dva miliona dinara.- Konkurisao sam od 2010. godine više puta za novac Fonda, ali sam ga tek sad dobio. Pre toga nisam mogao da dođem na red od krupnih zverki zasipanih državnim novcem, a koji je mogao na noge da postavi bar 10.000 mali i srednjih preduzeća u Srbiji. Dobro je da je država okrenula list i da sad mogu da ih dobiju i firme iz nerazvijenih područja. Ne dopada mi se to što je kredit vezan za evro, ali, opet, uslovi su bolji nego kod banaka - kaže naš sagovornik.
Slađana Backović, direktorka Fonda, kaže da je vezivanje za evro neminovnost.- Krediti moraju da budu vezani za evro jer se mi finansiramo iz naplate koja jedino uz deviznu klauzulu ima revalorizaciju sredstava. Važno je da je Fond promenio politiku i da više bez odgovarajućih garancija i biznis-plana novac ne može da se dobije. Pored toga, klijent se prati i nakon dodele kredita, što ranije nije bio slučaj - kaže Backovićeva za Kurir.KamataFond je od 2000. odobrio svega 470 kredita uz najkvalitetnije obezbeđenje - garanciju banke. Sada je 100 miliona dinara maksimalan iznos kredita za izvoznike, a 10 godina je maksimalan rok otplate, dok je tri odsto maksimalna kamata.
KREDIT SE NE MOŽE DOBITI BEZ:- odgovarajućeg biznis-plana- garancije ili overene menice poslovne banke- hipoteke prvog reda na nekretnine, i to:- do 70% od tržišne vrednosti stana- do 60% tržišne vrednosti poslovne zgrade- do 50% tržišne vrednosti građevinskog zemljišta- zaloga na proizvodnoj opremi i drugim pokretnim stvarima u odnosu na koju visina kredita može biti 50% od vrednosti nove i 30% vrednosti stare opremeOni su se „razvijali“ o trošku građana- 1,2 milijarde dinara firmama u vlasništvu Miroslava Miškovića- 731 milion dinara „Farmakomu“ u vlasništvu Miroslava Bogičevića- 508 miliona „Rudnap grupi“ Vojina Lazarevića- 535 miliona FMP Nebojše Čovića- 359 miliona „Interkomercu“ Gorana Perčevića- 280 miliona „Ju pointu“ Zorana Drakulića- 200 miliona „Rubinu“ Predraga Rankovića Peconija
