BEOGRAD - Dok je najbogatiji građanin Srbije prošle godine zarađivao više od 200.000 evra mesečno, dotle je skoro pola miliona srpskog stanovništva jedva sastavljalo kraj s krajem uz minimalnu platu od jedva 100 evra.Dubina ovog ekonomskog jaza registrovana je i van granica naše zemlje, te tako statistička služba Evrostat i CIA beleži da je Srbija, sa koeficijentom nejednakosti od 38, pored Makedonije, prošle godine bila država s najvećim porastom ekonomske nejednakosti u Evropi.Još više zabrinjava činjenica da je koeficijent finansijske nejednakosti drastično povećan samo u poslednje četiri godine, budući da je u 2009. iznosio solidnih 27,8.Finansijski analitičar Dragovan Milićević upozorava da porast ekonomskog raslojavanja ukazuje da zemlja klizi u „kastinski sistem“.- Golim okom se vide sve izraženije socijalne razlike, koje čak u nekim elementima prelaze u kastinski sistem. To po državu i društvo može imati pogubne posledice, budući da finansijska nejednakost povlači za sobom izostanak ekonomskog razvoja, u takvim uslovima nema razvoja demokratije i zdravih socijalnih odnosa, niti razvoja institucija sistema, a sve to rađa političku nestabilnost - ocenio je Milićević za Kurir.Statistika tako pokazuje i da, za razliku od Srbije, veliki broj zemalja Evropske unije radi na smanjenju ekonomske nejednakosti u poslednjih nekoliko godina, pa tako koeficijent nejednakosti u Češkoj iznosi 24,6, u Mađarskoj 28, u Austriji 27, a najmanji je u Norveškoj - 22,7.
