LJUBLJANA - Slovenija bi mogla da ostane bez više od 1,8 milijardi evra ukoliko posle referenduma u Grčkoj dođe do bankrota te zemlje i njenog izlaska iz evrozone.
Slvenija je Grčkoj preko dva mehanizma za stabilizaciju evra do sada pozajmila 263,68 miliona evra i još izdala 1,55 milijardi evra u garancijama, prenosi regionalni portal Seebiz. To je četvrtina slovenačkih godišnjih budžetskih prihoda, a Grčka je do sada vratila samo 17,6 miliona evra kamata.
"Moramo, po svoj prilici, da zaboravimo na naš novac koji smo dali Grčkoj", rekao je slovenački ministar spoljnih poslova, Karl Erjavec. Dodao je da se grčki premijer, Aleksis Cipras, sam doveo u beznadežnu situaciju i da se za referendum odlučio, jer ne može da ispuni nerealna poredizborna obećanja.
Nešto blaži prema Ciprasovoj vladi je predsednik Socijalnih demokrata (SD), Dejan Židan, ministar poljoprivrede u vladi premijera Mire Cerara. Po njegovim rečima, uzroke za krah pregovora s Grčkom treba tražiti ne samo u nerealnim obećanjima Ciprasa, nego i u odnosu čelnika EU, koji nisu znali da potrtaže rešenja koja bi bila kredibilna, ali i socijalno održiva, te u "pokroviteljskom" odnosu prema Grčkoj, koji se ponekad pokazivao u pregovorima.
"U Grčkoj se ne radi samo o finansijskoj, nego i o ekonomskoj, socijalnoj i političkoj krizi", kazao je Židan, upozoravajući na osetljiv geopolitički položaj te zemlje zbog ratova u Siriji i Iraku.
"Referendum je legitimno pravo Grka, a rešenje krize trebalo bi naći kompromisom koji ne bi samo kažnjavao grčki narod zbog grešaka njegovih vlada", kaže čelnik slovenačkih socijaldemokrata.
Premijer Cerar u subotu je komentarisao neuspešan završetak pregovora s grčkom vladom, rekavši da je raspisivanje referenduma vrlo nekorektan potez vlade, a možda i pokušaj ucene na koji bi EU trebalo da reaguje.
Predsednik, Borut Pahor, rekao je da je reč o vrlo ozbiljnoj situaciji, ali da bi se možda mogla naći formula da se rešenje odloži i potraži kompromis u roku od tri meseca.
