BEOGRAD - Trgovina je oblast u kojoj je siva ekonomija najzastupljenija, ali 60 odsto građana i dalje ne bi nadležnim organima prijavilo firme koje posluju u sivoj zoni, rezultati su istraživanja stavova građana i privrede i osnove za suzbijanje sive ekonomije, koje je juče predstavila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).Čak 57 odsto građana Srbije smatra da siva ekonomija nije opravdana i da država ne kažnjava adekvatno pojedince i preduzeća koji posluju nelegalno. Međutim, 16 odsto građana ovo i dalje opravdava, a 27 odsto opravdava delimično. Preko dve trećine predstavnika privrednih subjekata u potpunosti obavlja svoje poslovanje preko tekućeg računa, ali je skoro 30 odsto preduzeća priznalo da deo transakcija ne obavlja preko računa.- Ekonomska situacija u Srbiji je loša i ona predstavlja glavnog krivca za razvijenu sivu ekonomiju, pa većina ljudi smatra da je bolje da rade „na crno“ nego da ne rade uopšte. Glavno opravdanje je da ljudi moraju da se snalaze kako bi preživeli. Većina, čak 69 odsto ispitanih, ne bi prijavili poslodavca koji zapošljava radnike na crno iz straha da oni ili njihove kolege ne ostanu bez posla - kaže Predrag Kurčubić iz agencije „Ipsos stratedžik marketing“.Velika većina, naime 71 odsto građana, izjavila je da dobija fiskalni račun pri kupovini hrane i pića, ali ako ga slučajno ne dobije, neće ga ni tražiti.- Uzroci sive ekonomije su mnogobrojni: komplikovan i netransparentan poreski sistem, pravna nesigurnost, korupcija, nizak nivo poreskog morala građana i visoko administrativno opterećenje privrede su samo neki od njih. U Srbiji se danas najviše kupuje na crno: tekstil, obuća, odeća, higijenski proizvodi... - kaže Jelena Bojović, direktorka tima NALED za regulatornu formu.(J. P.)
