BEOGRAD - Obaveza kompanija da sva poslovna dokumenta čuvaju na papiru, umesto u elektronskoj formi, svake godine nanosi štetu privredi koja se meri milionima evra, upozorava Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).Odatle napominju da su sve firme koje zaključuju ugovore, potpisuju fakture, otpremnice ili naloge u obavezi da poslovnu dokumentaciju odštampaju i čuvaju u papirnoj formi punih 10 godina, a sve zbog Zakona o kulturnim dobrima, koji je na snazi od 1994, iz doba pre nego što je internet stigao u Srbiju.Trgovina oštećenaPrimera radi, jedan trgovinski lanac svake godine generiše oko 2,5 miliona dokumenata, čiji troškovi štampanja idu i do 150.000 evra godišnje. Na to treba dodati troškove zakupa ili kupovine magacinskog prostora, ormana, registratora, plaćanje radnika, struje i servisa.- Za 10 godina čuvanja dokumentacije izgubili smo 1,5 miliona evra koje smo mogli da utrošimo na zapošljavanje 230 novih radnika, isplatu 2.760 prosečnih plata, a pritom bismo uplatili više od 400.000 evra u budžet Srbije na ime poreza i doprinosa. Zamislite samo o kojim ciframa i gubicima za privredu i državu je reč na nivou čitave Srbije - kaže Goran Rakić, direktor sektora informacionih tehnologija u kompaniji DIS.Nema regulativeZakon o elektronskom dokumentu iz 2009. dozvolio je sastavljanje ugovora i drugih poslovnih akata u elektronskoj formi, ali njegovo usvajanje nije pratilo ukidanje odredbi Zakona o kulturnim dobrima koji nalaže obavezu čuvanja dokumenata na papiru, niti je donet zakon o arhivskoj građi, koji bi ovaj problem trebalo da reguliše.
