BEOGRAD - Poreska uprava ne dobija izveštaje o prometu s gotovo polovine aktivnih fiskalnih kasa i informacije s tih kasa za državu praktično ne postoje, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za ekonomski razvoj (NALED).Preciznije, fiskalne račune izdaje četiri od 10 privrednih subjekata, odnosno 38,7 odsto firmi i radnji, ali 45,5 odsto kasa nikada ne šalje izveštaj o transakcijama najvišem poreskom organu."Država ne samo da preko računa nema uvid koja roba je u prometu i u kojim količinama već nema ni sve podatke o transakcijama", navodi NALED u biltenu. Dodaju da je veliki broj izuzetaka od obaveze izdavanja fiskalnih računa doprineo konfuziji kod građana u smislu ko bi trebalo da im izda fiskalni račun i od koga mogu da ga traže."Kako 61 odsto obveznika nije obuhvaćen fiskalizacijom i kako postojeći sistem ne nudi mogućnost državi da prati promet robe i usluga na tržištu, otvoren je veliki prostor za sivu ekonomiju i smatramo da bi trebalo proširiti obuhvat fiskalizacije na većinu uslužnih delatnosti", navodi NALED, uz konstataciju da je lista delatnosti izuzetih od fiskalizacije u Srbiji nekoliko puta duža u poređenju s Hrvatskom.U analizi se ukazuje i da Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja ni dve godine od pokretanja ne radi punim kapacitetom jer Republički zavod za zdravstveno osiguranje ili Poreska uprava nerado sarađuju s Centralnim registrom, pa je privrednicima dupliran posao i povećani troškovi.
Parafiskalni nametiDRŽAVU ČASTIMO SA 76,3 MILIJARDENALED podseća da privreda u Srbiji plaća 384 neporeska nameta, od čega se 247 smatra parafiskalim, što znači da obveznici ne dobijaju nikakvu protivuslugu države ili ta usluga ne odgovara plaćenom iznosu. Građani i privreda su ukupno 2014. za parafiskalne namete platili više od 76,3 milijarde dinara, od čega su najviše, čak 8,58 milijardi dinara, dali za republičku sudsku taksu.
