BEOGRAD - Onlajn tržište u Srbiji vredi više od 100 miliona evra, a iako se broj korisnika digitalne trgovine povećava, svega 20 odsto onlajn kupovina završi i plaćanjem preko interneta, jer građani i dalje više veruju pouzeću, poručili su učesnici konferencije „Digitalno bankarstvo i ekonomija - bankarstvo, trgovina, poslovanje“.Na skupu koji je juče organizovao magazin Njuzvik predstavnici bankarskog i trgovinskog sektora ukazali su da se onlajn poslovanje razvija velikom brzinom. Kroz nekoliko panela oni su građanima nastojali da približe prednost e-trgovine, onlajn bankarstva i plaćanja karticama.Na prvom panelu „Digitalno bankarstvo i savremeni trendovi“ svi govornici su se složili da je povećan broj korisnika onlajn kupovine, ali da dokle god se ljudi budu plašili da plaćaju karticom, to neće biti dovoljno.
Vuk Kosovac, izvršni direktor direkcije za marketing Sosijete ženeral banke, izjavio je da je u Srbiji „keš ekonomija“ dominantna i da ćemo imati nizak nivo elektronskih plaćanja dok se ona ne bude smanjila. On je naveo da se 80 odsto naših onlajn kupovina obavlja gotovinom, što nije uobičajeno u Evropi.Kosovac je objasnio da će se u budućnosti promeniti odnos između klijenta i pružaoca usluge, a da će Fejsbuk sigurno ući u domen bankarstva, kao i da bankarstvo neće biti rezervisano samo za banke.Miloš Polovina iz Telenor banke posebno se osvrnuo na strah korisnika kod onlajn plaćanja.- Ako znamo da korisnici koriste telefon jer hoće da kupe nešto na kineskom sajtu, onda ne vidim što je problem da to urade na našem. Mi smo želeli da objasnimo klijentu da to što se dešava onlajn nije problematično i da nema straha da će neko preuzeti novac s računa - rekao je on.
Prema njegovim rečima, Telenor banka je najbrže rastuća digitalna banka u regionu, sa oko 150.000 klijenata.Danijela Gavrilović, rukovodilac odseka elektronskih kanala prodaje Rajfajzen banke, izjavila je da danas registruju tri puta više korisnika nego pre godinu dana.- Prošle godine smo izbacili novu aplikaciju i klijenti su dobro reagovali pa se broj korisnika povećao tri puta - rekla je Gavrilovićeva. Ona je naglasila da se danas sve više ulaže u digitalni marketing, ali i da su ponude zastupljene na društvenim mrežama. Klijenti koji apliciraju onlajn mogu da dobiju i znatne popuste.Radmila Božidar, šef odeljenja za upravljanje digitalnim kanalima Erste banke, izjavila je da prema njihovim istraživanjima 50 odsto populacije u Srbiji ima smartfon, a od toga je oko 85 odsto mladih.- Mi ne očekujemo da će to „pojesti“ filijale, već samo da će se podeliti uloge. Ipak, nove generacije neće dolaziti u banke za neke jednostavnije radnje, ali očekujemo da će dolaziti da se posavetuju - rekla je Božidarova i napomenula da Erste banka ima i posebne delove u filijalama u kojima se klijentima ukazuje na koje načine mogu da koriste elektronsko bankarstvo.
Šta kažu trgovciKAKO DA OFLAJN POTROŠNJA POSTANE ONLAJN?Nikola Kostoski, direktor strategije i istraživanja ponašanja potrošača „Deleza“, rekao je da je „Maksi“ prvi na tržištu 2006. izbacio onlajn šop, i to je odmah osvojilo procenat tržišta.- Do pre tri godine bio je sveden samo na poručivanje kad ljudima ne radi lift, ali pre godinu dana smo relansirali sajt i krenuo je da osvaja potrošače - objašnjava Kostoski, dodajući da onlajn trgovina raste, a barijere se smanjuju.Milan Kovačević iz „Gemiusa“ rekao je da je bitno da se zna ko su ljudi koji kupuju, šta ih interesuje, šta ih navodi, a šta ih sprečava. Takođe, važno je i ko su oni koji ne kupuju, zbog čega i kako se menjaju u kupce.- Oko 42 odsto kupaca potiče iz gradova od preko 100.000 ljudi. Čak i domaćinstva s nižom kupovnom moći učestvuju sa 18 odsto u onlajn kupovini. Njih 33 odsto čine domaćinstva s primanjima od 40.000 do 100.000 dinara. Preko 50 odsto ima između 20 i 40 godina. Žene su manje zastupljene - 60 odsto kupaca je muškog pola.
Onlajn u funkciji biznisaMANJE VERUJEM DOMAĆIM SAJTOVIMAAleksandar Birovljev, ekspert za e-trgovinu, istakao je da se najveći broj plaćanja obavlja kešom.- Broj transakcija i prometa ima dvocifren rast na godišnjem nivou - rekao je Birovljev, dodavši da se manje kupovine vrši na domaćim nego na stranim sajtovima, iako su domaći sajtovi u prethodnoj godini zabeležili rast prodaje od 50 odsto. On ističe da je problem to što zakon nalaže da se platni promet obavlja samo u dinarima. Slobodan Marković iz Registara nacionalnog internet domena Srbije, izjavio je da je definicija termina „onlajn“ ono što uradimo čim se probudimo i pogledamo u telefon.- Problemi nastaju jer se standardni deo biznisa ne posmatra kao deo onlajn biznisa, a oni moraju da se integrišu - objašnjava Marković.
Raste obrtDA LI IMA E-TRGOVINE U SRBIJI?Miloš Radulović, menadžer za upravljanje poslovanjem digitalnih kanala Banke Inteze, rekao je da ova banka ima 10 godina iskustva u e-komercu.- Mi moramo da probudimo svest građana da uopšte dođu na e-trgovinu. Imali smo 2007. godine 3.000 transakcija, a danas imamo 400.000 i obrt od 2,5 milijardi dinara godišnje - rekao je on. Dragan Varagić, bloger i onlajn strateg, ukazuje da je razvoj e-bankinga sve bitniji: „Živimo u vreme prelaska na mobilne telefone, ali je vrlo važno da se shvati da e-trgovina nije nešto što je isključivo u vezi s platnim karticama.“
