Zbog negativnog prirodnog priraštaja Srbija svake godine izgubi gradić od oko 36.000 stanovnika. Od 4.709 naselja u Srbiji nestaje njih 1.200, a 50 je potpuno praznih.
Rast stanovništva u 2015. godini jeste zabeležen samo u sedam gradova i tri opštine.
Slavica Đukić Dejanović je podsetila da su od sredine prošlog veka demografski indikatori vrlo negativni i da to za posledicu ima vrlo staro stanovništvo i depopulaciona područja u Srbiji, što neminovno vodi slabljenju radne snage.
Ona je naglasila da je 2008. godine donet dokument za podsticanje natalitetne politike, a da je krajnji cilj bio usklađivanje rada i roditeljstva.
Potpisivanjem dokumenta sa predstavnicima PKS, kako kaže, napravljen je prvi formalni korak u ostvarivanju tog cilja - popravaljnju radne efikasnosti i roditeljske funkcije istovremeno.
"Da zakonsku regulativu, koja je dosta pristojno uređena kod nas, počnemo da primenjujemo intenzivnije u različitim privrednim subjektima kako bi roditelj bio zadovoljniji i efikasniji u procesu rada", rekla je Đukić Dejanović.
Dogovoreno je da se sprovede istraživanje u velikom broju privrednih subjekata, da bude obuhvaćeno 5.000 zaposlenih koji će dati sugestije kako oni vide mogućnost usklađivanja rada i roditeljstva. Na taj način će se doći do najboljih rešenja, te se mogu napraviti prvi koraci u popravljanju atmosfere koja treba da bude dobra i stimulativna za rađanje.
Predsednik PKS Marko Ccadež kaže da to što je u Srbiji sve manje stanovništva nije samo demografski, sociološki, socijalni problem, već ekonomsko pitanje.
"Privređuju i novu vrednost stvaraju ljudi. Bez toga nema ni ekonomskog napretka ni borbe protiv siromaštva, ni borbe protiv nezaposlenosti", naglasio je Čadež.
On je podsetio da je Srbija sve starija, da je stanovništvo starije od 40 godina i sve manje sposobno da privređuje. Statistika kaže da Srbija svake godine izgubi grad sa oko 36.000 stanovnika, da od 4.709 naselja u Srbiji nestaje 1.200, a 50 je potpuno praznih, te da je rast stanovništva u 2015. godini zabeležen samo u sedam gradova i tri opštine. Cilj je, kako kaže, da se snimi stanje na terenu, kakva je situacija u kompanijama i da li je moguće primeniti mere kojima bi se bolje uskladilo roditeljstvo i rad.
"Cilj poslodavca je da ima zadovoljnog radnika, koji dobro obavlja svoj posao i zna da nema konflikt u ulozi zaposlenog i roditelja. Istraživanje je samo prvi deo našeg zajedničkog zadatka, idemo u zajedničku realizaciju i sprovođenje niza mera sa kompanijama kako bi te stvari poboljšali", rekao je Čadež.
On kaže da su pojedine zemlje u regionu posao ii roditeljstvo dobro uskladili i kao primer naveo Sloveniju, a da je i Hrvatska preduzela određene mere. Podseća da taj problem nije nacionalni, već da je univerzalan i da se sa njim suočavaju sve zemlje u Evropi.
