BEOGRAD - Svetski mediji nedavno su objavili da je proizvodnja vina jedna od najbrže rastućih oblasti u srpskoj poljoprivredi, te da se ovdašnja vina uspešno vraćaju na svetsko tržište, što je u Srbiji odmah otvorilo pitanje da li mi zapravo imamo dovoljne količine da ponudimo.Zvanični podaci pokazuju da se površine pod vinogradima poslednjih decenija znatno smanjuju. Danas imamo oko 25.000 hektara pod vinogradima, dok smo ih pre 20 godina imali čak 70.000. Podaci, takođe, govore da je i trgovina vinom daleko od idealne jer je izvoz vina iz Srbije i dalje znatno manji od uvoza. Tako najveći deo vina koji se potroši u našoj zemlji dolazi iz uvoza.U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je u 2014. najveći obim trgovine vinom (isključujući aromatizovano vino), kao i proteklih godina, bio u regionu jugoistočne Evrope (CEFTA tržište), pri čemu je i dalje naročito izražen uvoz sa ovog tržišta.- Prošle godine je uvoz sa ovog tržišta bio nešto više od 22 miliona litara, što je 91 odsto ukupnog uvoza vina. Nije zanemarljivo ni tržište EU, odakle je uvezeno nešto više od dva miliona litara, odnosno 8,6 odsto ukupnog uvoza u toj godini - navode oni.S druge strane, kad je reč o izvozu, situacija je znatno drugačija. Oko šest miliona litara vina, odnosno polovina od ukupne količine koja je izvezena prošle godine, otišlo je na tržište Ruske Federacije. Na CEFTA tržište stiglo je više od pet miliona litara, i to je 43 odsto ukupnog izvoza u toj godini. Ali, kada se govori o izvozu u EU, stanje nije sjajno jer je na to tržište izvezeno svega 570.000 litara vina, što je čak 72 odsto manje u odnosu na 2013.Gledano po zemljama, situacija u vezi s uvozom i izvozom u 2014. je sledeća:- Najviše vina uvezeno je iz Makedonije (oko 76 odsto ukupno uvezene količine) i Crne Gore (oko 13 odsto). U istoj godini najviše vina izvezeno je na tržište Ruske Federacije (oko 49 odsto ukupno izvezene količine) i Bosne i Hercegovine (oko 28 odsto) - navode u ministarstvu.
