Broj kupaca halal proizvoda u svetu meri se milijardama, populacija potrošača ove hrane nije više vezana samo za veru, a halal turizam predstavlja odličan put do zarade. Zbog svega toga halal standard je velika razvojna šansa za privredu u Srbiji.Kako navodi Srpska razvojna agencija, trenutna vrednost tržišta na kojem se trguje halal sertifikovanom hranom i prehrambenim proizvodima procenjuje se na 547 milijardi dolara, a od ukupnog prometa hrane i prehrambenih proizvoda na svetskom nivou, ovo tržište obuhvata 12 odsto globalne trgovine.Halal većina vezuje za islam, međutim, njemu su sve više naklonjeni i drugi koji vode računa o svojoj trpezi, pošto sertifikat halal proizvoda znači kvalitet i bezbednost.Važan sertifikat Ekonomista Momir Brklja kaže da je halal tržište najbrže rastuće tržište na svetu.- Pre svega treba imati u vidu da islamske zemlje uglavnom nemaju dovoljno hrane, zbog čega su primorane da je uvoze, naročito meso, prerađevine od mesa i mlečne proizvode, a osim toga, procene su da čak dve trećine nemuslimanskog stanovništa u Evropi i Americi kupuje ove proizvode jer ih smatraju sigurnim. Sve to zajedno predstavlja veliku šansu za proizvođače u Srbiji - navodi Brklja.Dobijanje halal sertifikata košta između četiri i pet hiljada evra, a prema rečima Samira Tandira, direktora Agencije za sertifikovanje halal kvaliteta, država već godinama daje subvencije za njegovo uvođenje.- U Srbiji trenutno ima 53 preduzeća, pretežno u prehrambenoj industriji, koja posluju po ovim principima. Halal je trenutno biznis priča broj jedan u Srbiji, jer je pored hrane, halal turizam velika razvojna šansa, kako zbog „Beograda na vodi“ tako i zbog velikih ulaganja turskih i azerbejdžanskih kompanija. Naše banje i planine su veoma interesantne gostima s prostora Bliskog istoka, a Koridor 10 je takođe velika šansa za tranzitni turizam, imajući u vidu da godišnje nekoliko miliona Turaka prođe kroz Srbiju - objašnjava Tandir i napominje da su to turisti koji su spremni da plate, ali zauzvrat žele da dobiju adekvatnu uslugu za svoj novac.Halal turisti mnogo trošeTrenutno je sedam hotela na Kopaoniku, Zlatiboru i u Beogradu u procesu halal sertifikacije. Halal turisti troše na godišnjem odmoru u proseku oko 1.700 dolara, za razliku od Evropljana, koji troše 1.200.Zabranjeni sastojci u halal hrani: svinjsko meso - krv - životinje mesojedi - ptice grabljivice - pojedini aditivi i emulgatori, želatin koji je svinjskog porekla - upotreba alkohola
HALAL STANDARDI- ne sme se koristiti isti pribor i posuđe za spremanje halal i nehalal hrane- sredstava za čišćenje ne smeju sadržati alkohol- životinje ne sme da kolje osoba pod dejstvom alkohola- životinje sme da kolje jedino musliman, „jer samo oni znaju šta znači pomen božjeg imena prilikom klanja“
ČinjeniceSTANDARDI ZA HALAL HOTEL- Hotel mora da ima poseban način pripremanja hrane- Hotel mora da obezbedi mesta za molitvu- U sobama treba da budu Kuran, brojanica, raspored molitvi- U okviru hotela moraju postojati odvojeni bazeni za muškarce i žene, takve moraju biti i plaže- U okviru hotela zabranjeno je pušenje
