icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

Mađarska bankarska pouka Poljskoj

Banke

Mađarska bankarska pouka Poljskoj

Financial Times

Najnovije izjave pojedinaca iz poljske vlade o potrebi za nacionalizacijom stranih banaka i smanjenju uticaja stranog kapitala ukazuju da je slobodno tržište u Evropi u opasnosti

Prošla nedelja je, po svemu sudeći, donela nove dokaze o tome da je slobodno tržište u Poljskoj i Mađarskoj - zemljama koje su dugo važile za neke od najuspešnijih postkomunističkih reformatora u Evropi - u opasnosti.

Zamenik poljskog premijera Jaroslav Govin (Jaroslaw Gowin) rekao je za Fajnenšel tajms (FT) da bi nova, konzervativna vlada u Varšavi trebalo da ponovo nacionalizuje strane banke kako bi umanjila dominaciju stranog kapitala koja je nastala devedesetih. To je izjavio ubrzo nakon što je ministar finansija Mateuš Moravjecki (Mateusz Morawiecki) ukazao da je došao kraj „lese fer“ (laissez-faire) pristupu kapitalizmu koji je prethodno primenjivan u Poljskoj.

Kasnije tog dana najavljeno je da su mađarska vlada i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) potpisale dugoočekivani sporazum prema kome obe kupuju udeo od 15 odsto u Erste banci Mađarska (Erste Bank Hungary), filijali austrijske Erste grupe.

Ovaj sporazum je naročito interesantan, i to ne samo zbog toga što dodatno povećava vlasnički udeo Mađarske u domaćem bankarskom sektoru, koji je tokom mandata premijera Viktora Orbana već uvećan sa oko 30 odsto na više od 50 odsto. Štaviše, čini se da EBRD, koji je 25 godina promovisao privatizaciju u regionu, ovim protivreči sopstvenim principima. Istina je zapravo da bi sporazum Erste Hangari trebalo da označi kraj nastojanjima Budimpešte da povrati kontrolu nad svojim bankarskim sistemom i učvrsti „mirovni sporazum“ između vlade i banaka. Orban je ponovo došao na vlast u Mađarskoj 2010. godine, odlučan da smanji dominaciju stranog kapitala i ojača mađarske kompanije. Njegova vlada se prvenstveno fokusirala na banke koje su većim delom bile u stranom vlasništvu. 

Time što je uvela namete za banke koji su najviši u Evropi i naterala ih da preuzmu gubitke nastale pri konverziji deviznih kredita u forinte po veštačkim stopama, mađarska vlada je uništila profit bankarskog sektora. Potrošači možda jesu oslobođeni tereta duga, što je i bila namera vlade. Ali kreditna aktivnost banaka je opala zajedno sa stranim investicijama, što je podrilo napore da se podstakne rast. Stoga je krajem 2014. Orban održao sastanak sa izvršnim direktorom Erste bank grupe Andreasom Trajhlom (Treichl), jednim od njegovih najglasnijih kritičara. U zamenu za obećanje da će austrijska banka povećati kreditiranje, Mađarska je pristala da do 2019. postepeno smanjuje porez za banke dok ne bude izjednačen sa normom EU, da ne uvodi nove mere koje bi naškodile profitu banaka i da proda većinski udeo u bankama do 2019.

Lekcija koju je Mađarska naučila je da, iako je postigla većinsku kontrolu nad bankarskom aktivom u zemlji, to bilo moguće samo po cenu gubitka rasta i investicione reputacije. U Poljskoj je Moravjecki ukazao da mu nije cilj da smanji obim stranog kapitala u privredi te zemlje, već da pronađe način da poveća poljski kapital. Investitori ga drže za reč.

NEIL BUCKLEY

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...