Vukovi su sami po sebi zastrašujući, ali sama ideja o hibridu čoveka i vuka koji tajno žive među nama u svetlu punog meseca? Takve stvari izbezumljuju ljude još od početka pripovedanja. I dok su vukodlaci za mnoge fikcija, kroz istoriju ove legende su "puštale krv" u realnost. Neki ljudi su zapravo optuženi ili su tvrdili da su pravi vukodlaci.
Imajte srebrne metke blizu, jer započinjemo putovanje kroz istoriju i lov na svetske najozloglašenije vukodlake.
1. 1521. godine u Polinji, Francuska, čovek je sam šetao kada ga je napao vuk, ali je on uspeo znatno da rani stvorenje. teturajući se niz put, primetio je čoveka koji je negovao ranu sličnu onoj koju je pre samo nekoliko minuta naneo zveri.
Ispostavilo se da je čovek Mišel Vurden koji je nakon ispitivanja policije priznao da je sklopio dogovor sa đavolom za sposobnost da postane vuk. On je čak imenovao još dva vukodlaka, Filiberta Montota i Pjera Burgoa, kao njegove saučesnike u ubistvima i kanibalizmu koji su opterećivali region. Izgleda da nema časti među vukovima.
2. Žil Garnije jako dugo bio je usamljeni pustinjak koji živi u vikendici izvan grada Dola u Francuskoj, u 16. veku. Kada se oženio, stres kako će obezbediti sredstva za porodicu učinio ga je očajnim...
Garnije, kao i mnogi tek venčani muškarci, shvatio je da je njegov momački način života užasan za njegovu ženu i on je moram da smisli način da donese još hrane u dom. On ej zamolio svog "duha drugara" da mu da napitak koji mu je omogućio da se pretvori u vuka kao god želi.U to vreme, deca su počela da nestaju. Nije trebalo dugo vremena da stanovnici počnu da upiru prstom na bivšeg pustinjaka. Tokom suđenja, on se izjasnio krivim za "zločine likantropije" i bio je spaljen na lomači.
3. U 1589. godine, Pit Stab priznao je da je serijski ubica, ubio je 14-oro dece i dve trudnice iz grada Bedburg, Nemačka. Nakon mučenja, vezan za točak, on je priznao nešto drugo...
Dok su mu kidali meso sa tela, Stab se setio još jedne "male" stvari - da mu je đavo dao čarobni pojas koji mu je omogućio da se pretvori u vuka kad ga je nosio. Ovo mora da je smetnuo sa uma pre nego što je mučenje počelo. Meštani su mu odsekli glavu i stavili je na telo tek ubijenog vuka. To su stanovnici mislili o ljudima koji se bave likantropijom.
4. 1598. godine, lokalni krojač u Šalonsu, Francuska, optužen je za toliko strašne zločine da je sud insistirao da svi dokumenti sa suđenja budu uništeni...
Među optužbama, krojač je optužen da je mamio decu u svoju kuću samo kako bi ih zaklao i pojeo. Kada mu šarm nije uspevao, on bi se pretvarao u vuka i lovio ih u noći. Optužbe nisu bile bez dokaza, pronađena su burad kostiju i krvi, duboko sakriveni u podrumu ispod njegove kuće.
5. Kada je grad Gaskonje terorisan od opakih napada i nestanaka dece 1603. godine. Jedan tinejdžer priznao je da je on bio taj koji je sve to uradio dok je bio u obliku vuka.
Žan Grenijer, 14-godišnji dečak, tvrdio je da je on taj koji se hranio mesom dece iz grada. Rekao je kako mu je jedan čudni čovek dao magično krzno od vučije kože sa kojom bi mogao da se transformiše. Svake noći, on i čopor od 9 vukova humanoida terorisali bi okolne gradove. On je priznao da je pojeo troje ili četvoro dece. S obzirom na njegove godine, umesto da bude osuđen na smrt, bio je zatvoren u lokalnom samostanu zarad verskog isceljenja.
6. Niko ne zna kako su se stvari izmakle kontroli, ali 1640. godine, grad Greifcvald, Nemačka zauzet je od strane čopora vukodlaka.
Posle mnogo glupih pokušaja da se bore protiv vukodlaka običnim mecima, grupa studenata odlučila je na osnovu osećaja, da istope svo srebro u gradu i iskoriste ga za stvaranje super metaka. Niko drugi nije imao bolju ideju pa su sasvim slučajno naleteli na jedinu slabost ovih stvorenja.
7. 1685. godine, grad Ansbah u Nemačkoj bio je terorisan od vukodlaka. Kada je grad saznao njegov pravi identitet, on se osetio izdanim...
Ispostavilo se da je stvorenje zapravo gradonačelnik, za koga su svi mislili da je umro nekoliko nedelja ranije. Nakon što je vuk ubijen, bio je obučen u odeću gradonačelnika i visio je obešen za vrat. (Meštani su samo hteli da budu sigurni).
8. Čoveku po imenu Teis suđeno je za likantropiju u Jurgenburgu, 1692. godine, priznao je krivicu, ali je nastavio sa jednim od najbizarnijih svedočenja u istoriji.Kada je priznao da je vukodlak, Teis je takođe tvrdio da vukodlaci sami po sebi nisu loši. U stvari, on je rekao da je njegova vrsta u večnom ratu sa vešticama kako bi spasili zemlju i eventualno svet.Ogromne bitke vođene su tokom hrišćanskih praznika Sveta Lucija i Sveti Jovan, a Teis je tvrdio da vukodlaci nisu zli. U stvari da su oni bili psi Božiji.Sud ga je osudio na kraju jer je zvučao kao ludak.
Ludo je kada pomislimo da je postojala ideja toliko dugo u svesti ljudske rase. Da li postoji konkretan dokaz da vukodlaci zaista postoje? Verovatno ne, ali moramo da priznamo da ponekada mislimo o tome kada gledamo noću u pun mesec.
(ViralNova)
