Rusija ne može adekvatno da odgovori na značajno podizanje vojne potrošnje u zemljama EU i NATO, a na frontu su već propustili priliku da iskoriste ukrajinske slabosti, kaže u intervjuu za Kurir Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike.
Bivši izaslanik odbrane Republike Srbije u Londonu i kapetan bojnog broda u penziji za naš list je govorio o situaciji na ukrajinskom ratištu i promenama na njemu koje se očekuju ovog proleća, kao i o predstojećem samitu NATO u Vašingtonu i potencijalnom ruskom mešanju u izbore za Evropski parlament.
Američki Kongres usvojio je, posle nekoliko meseci natezanja, novi paket vojne pomoći Ukrajini od 61 milijarde dolara, od kojih je 13,8 milijardi dolara za kupovinu oružja. Jedna od reakcija na to došla je od poljskog premijera Donalda Tuska koji je poručio da je "bolje kasno nego prekasno" i dodao da se "nada da nije prekasno za Ukrajinu". Da li je prekasno za Ukrajinu?
Lunić: Američka pomoć nije stigla prekasno ni u vojnom, a posebno ne u psihološkom kontekstu. Svedoci smo nedavnih ruskih osvajanja, ali činjenica je da su ona uglavnom taktičkog značaja bez ikakvih naznaka strategijskih ofanzivnih prodora. Iako se ruska vojska relativno brzo adaptira i uspešno prilagođava svoje doktrine upotrebe snaga, očigledno je izgubila mogućnost ofanzivnih operacija.
Koncept savremenog ratovanja zahteva sveobuhvatno redizajniranje operacija i napuštanje stereotipnog razmišljanja u čemu se ruski generali nisu dokazali u dosadašnjem toku rata. Sa druge strane, Ukrajina se suočava sa ratovanjem u uslovima ograničenih sredstava i limitiranih ljudskih resursa što uz kompleksnu logističku podršku predstavlja osnovni izazov suprotstavljanja ruskoj agresiji.
Moskva je u proteklom periodu ne samo omogućila ukrajinskoj vojsci da dodatno fortifikuje svoje odbrambene linije, već i da dočeka političku odluku u SAD o slanju značajne vojne pomoći.
Činjenica je da je svet bio nespreman za ovakvu vrstu rata, a odbrambene industrije visokorazvijenih zemalja nesposobne da odgovore brzinom i obimom na potrebe borbenih dejstava. To se sada ubrzano menja. Primer za to su SAD koje su usvojile prvu Nacionalnu odbrambenu industrijsku strategiju ili Ujedinjeno Kraljevstvo gde se najavljuje postavljanje britanske odbrambene industrije “na ratne noge” uz značajne finansijske podsticaje.
Dugoročno, Rusija ne može adekvatno da odgovori takvom razvoju događaja i značajnom podizanju vojne potrošnje u zemljama EU i NATO, a na frontu su već propustili priliku da iskoriste ukrajinske slabosti. U ovakvim okolnostima, kada se ukrajinska vojska u tekućoj godini priprema za odbrambene operacije i kada je američka pomoć generisala nezaobilazni psihološki podsticaj, ne mogu se očekivati ruski vojni uspesi strategijskog značaja, a dugoročna perspektiva operativnosti ruske vojske je sumorna.
Pentagon je saopštio da razmatra slanje još vojnih savetnika u američku ambasadu u Kijevu, a po nekim informacijama grupa bi bila najveća do sada i činilo bi je do 60 ljudi, kojima bi zadatak bio i nadgledanje isporuka novog oružja Ukrajini. Koliko ovaj potez Amerike može realno da pomogne ukrajinskoj vojsci?
Lunić: Jedan od najvećih problema sa kojima se ukrajinska vojska suočava je logistička operativna podrška jedinicama u borbenim dejstvima. Paradoksalno je da su upravo donacije uzrok ovog problema jer dobijeni tehnološki raznorodni sistemi nameću verovatno velike probleme u združenoj i intervidovskoj obuci, održavanju, ali i u osposobljavanju oštećene tehnike u ukrajinskoj vojsci.
Obzirom na sofisticiranost i složenost doniranih borbenih sistema, savetnici sa specifičnim znanjima i sposobnostima su u ovom trenutku od krucijalnog značaja za Ukrajinu. Iako su ukrajinski eksperti suvereno vladali operativnom upotrebom i održavanjem sovjetskih borbenih sistema, sad su se suočili sa najmodernijim sistemima Zapada i nedostatkom vremena za savladavanje potrebnih znanja i veština.
Samo kreiranje integrisane protivvazduhoplovne odbrane Ukrajine verovatno predstavlja nepremostiv zadatak sa radarskim sistemima različitih tehnoloških rešenja i radnih frekvencija gde je upitna kvalitetna fuzija višestrukih radarskih senzora. Da zaključim, u ovom trenutku Ukrajini su neophodni eksperti sa specifičnim znanjima o određenim borbenim sistemima.
Ti eksperti ne moraju biti bezuslovno vojna lica, već i predstavnici kompanija odbrambene industrije koji možda i najbolje poznaju mogućnosti održavanja, adaptacije i popravki složenih borbenih sistema.
Više zapadnih vojnih analitičara prethodnih nedelja se vratilo sa fronta i svedočilo o padu morala ukrajinske vojske, koji je i veći problem od manjka municije, pošto neki od boraca nisu videli porodice od početka ruske invazije pre više od dve godine. Može li Kijev da nađe novo ljudstvo koje će zameniti iscrpljene trupe?
Lunić: Ne treba sumnjati da su ukrajinske trupe iscrpljene, ali ni više ni manje od ruskih. Ono što je očigledna prednost Rusije je veliki regrutni i mobilizacijski kontigent koji omogućava povremene rotacije vojnika i njihov odmor. General Zalužni je svojevremeno insistirao na obezbeđenju rezerve odnosno na oko 400.000 novih vojnika, ali to tada nije bilo politički oportuno.
Tek nedavno je ukrajinski parlament usvojio predlog zakona sa strožijim odredbama o mobilizaciji zbog hroničnog nedostatka dobrovoljaca. Iako će Zakon olakšati i ubrzati proceduru mobilizacije jer uvodi digitalnu bazu podataka i smanjuje životnu dob obveznika sa 27 na 25 godina, nije uspeo da izbegne konroverznost. Naime, pred samo usvajanje je iz Zakona uklonjena odredba o demobilizaciji vojnika koji su odslužili 36 meseci tako da zakonske odredbe uopšte ne predviđaju rokove za demobilizaciju vojnika.
Uprkos svim ratnim naporima, ukrajinski vojnik je duboko svestan za šta se bori i ko ga sve podržava, te zato ne treba sumnjati u njegov moral. Ukoliko je prema etici čovek kriv ukoliko samo pomisli da naruši prava drugih ljudi, onda bi fokus o padu morala trebalo zadržati na ruskom vojniku koji i dalje ne zna šta radi u Ukrajini.
Međutim, treba istaći da je krajem februara ove godine francuski predsednik Emanuel Makron izjavio da se raspoređivanje evropskih snaga u Ukrajini ne može isključiti, dok je poljski predsednik Andžej Duda otvoren za operativno stacioniranje nuklearnog oružja na teritoriji Poljske.
Takvim postupcima se ne dovodi u pitanje podrška Ukrajini i involviranost do pobede koja bi konceptualno trebalo da predstavlja samo oslobađanje okupirane teritorije Ukrajine. U takvim okolnostima, ne možemo pričati o padu morala kod ukrajinske vojske.
Ukrajinske vlasti tvrde da je ruska sva glasnija pretnja da će pokrenuti ofanzivu na Harkov samo propagandni trik, dok je američki Institut za proučavanje rata (ISW), pozivajući se na ruske insajdere, objavio da Kremlj planira da prebaci određeni broj vagnerovaca iz misije u Africi u Belgorodsku oblast na granici s Ukrajinom, nasuprot Harkova. Deluje da se ipak nešto sprema?
Lunić: U vojnom promišljanju, sasvim bi logično bilo da ruska vojska koja poseduje veći potencijal ljudskih resursa nastoji da razvuče ukrajinske snage i tako oslabi odbranu na određenim operativnim pravcima. U tom kontekstu, ne treba isključiti otvaranje novog pravca napada severnije od Donbasa, ali verovatno bez kompromitacije teritorije Belorusije.
Neposredno pre prolećne ruske ofanzive, ne treba se iznenaditi ukoliko određene snage pokušaju prodor prema Harkovu ili Sumiju, iako to nije i neće biti strateški cilj Moskve. Treba biti posebno oprezan sa takvim scenarijom ukoliko predviđa angažovanje nedržavnih subjekata poput plaćenika grupe Vagner. Njihovo diskutabilno snabdevanje i operativnost u ukrajinskim uslovima rata navodi da se u Ukrajini koriste uglavnom u vojne propagandne svrhe.
Ozbiljnost takve ofanzive bi se očekivala ukoliko se na pravcu prema Harkovu uoči koncentracija novih oklopno mehanizovanih snaga sa punom logističkom popunom i podrškom vazduhoplovnih, artiljerijskih i specijalnih snaga. Samo to bi moglo da ukazuje na namere Moskve da zauzmu Harkov ili naprave značajne ofanzivne prodore u tom delu bojišta.
U suprotnom, Vagner može da posluži samo kao taktička varka za odvlačenje dela ukrajinskih snaga sa kritičnih delova fronta.
Entoni Blinken, šef Stejt departmenta, najavio je da bi na samitu NATO koji se u julu održava u Vašingtonu, trebalo da bude utvrđena mapa puta za članstvo Ukrajine u Alijansi, šta to konkretno znači?
Lunić: Na jubilarnom Samitu NATO u julu koji će obeležiti 75. godišnjicu osnivanja, od Alijanse se očekuje vizija okrenuta budućnosti i demonstracija odlučnosti sa ciljem daljeg jačanja odvraćanja i kolektivne odbrane. Dugoročni izazovi koji će biti naglašeni su geopolitička konkurencija sa kineskom partijom / državom i opadanje kredibiliteta i uticaja Zapada na “globalnom jugu”. Da bi se NATO uopšte suočio sa takvim izazovima, neophodna je pobeda Ukrajine u ratu, a potom i u miru.
Adekvatan odgovor na pretnju Rusije predstavlja osnovu za budućnost američkog globalnog liderstva i šireg legitimiteta Zapada i zato ne treba sumnjati u posvećenost podršci Ukrajini koja je spoljnopolitički već obezbedila svoje članstvo u NATO i EU. Do tog članstva će sasvim sigurno i doći, ali tek kada se za to steknu neophodni uslovi. U ovom trenutku nije realno očekivati punopravno članstvo Ukrajine u Alijansi što bi lako dovelo do direktnog konflikta NATO sa Rusijom.
Iako će javnost biti uglavnom zainteresovana za mapu puta za članstvo Ukrajine ili izbor novog generalnog sekretara Alijanse, posebnu pažnju treba posvetiti transformaciji pristupa odbrani koja će u narednom periodu biti fokusirana na integrisanju novih tehnologija i angažovanju novih aktera izvan tradicionalnih vojnih modela baziranih na državnim resursima.
Cilj je da se povećaju vojne sposobnosti za intervidovske operacije i dodaju novi resursi za podršku procesu transformacije. U političkom kontekstu, nesporna je bliska saradnja NATO sa partnerima u indo-pacifičkoj regiji (Australija, Japan, Novi Zeland i Republika Koreja), ali će biti zanimljivo pratiti taj proces približavanja. Iako je nerealno očakivati da bi te zemlje na Samitu NATO u Vašingtonu mogle da iskažu nameru integracije u Alijansu, takvu mogućnost ne treba odbaciti u potpunosti.
Obostrani interes bliskih i savezničkih odnosa u oblasti odbrane je nesporno evidentan i samo će biti pitanje modaliteta kako će se to i operacionalizovati.
Mesec dana pre ovog skupa u američkoj prestonici, u EU se od 6. do 9.juna održavaju izbori za Evropski parlament. Čak 71 odsto anketiranih državljana Unije kaže da će glasati, glavna briga im je odbrana i bezbednost, a ankete ukazuju i da će evroskeptične i ultradesničarske stranke uzeti veliki broj glasova, da li i Rusija učestvuje u ovoj kampanji?
Lunić: Rusija će na direktan i indirektan način predstavljati faktor opredeljenja glasača za izbor poslanika u Evropski parlament. Koristeći savremene alate za kreiranje dezinformacija i dokazane kanale saradnje sa nekim političkim ultradesnim strankama, Moskva će direktno uticati na izbor evropskih glasača. Za razliku od prošlih evropskih izbora na kojima su dominirale zelene ideje, ovog puta se očekuje pomak Evrope ka nacionalnom konzervatizmu kojeg promovišu desničarske populističke stranke.
To predstavlja indirektan uticaj Rusije koji će se materijalizovati zbog straha od rata i želje stanovnika za višim nivoom bezbednosti. Bez obzira na novu strukturu Evropskog parlamenta, Evropska komisija je već predložila prvu Evropsku strategiju za odbrambenu industriju, a Evropski savet odobrio “Strateški kompas” koji predstavlja ambiciozan akcioni plan za jačanje bezbednosne i odbrambene politike EU do 2030. godine.
Cilj takvih mera je da EU bude u stanju da zaštiti svoje građane i da doprinese međunarodnom miru i bezbednosti. Ovo je još važnije u vreme kada se rat vratio u Evropu koja se po mnogima nalazi u predratnom periodu. Uz pomenute strategije i planove, kao i imenovanje novog komesara EU koji će biti zadužen za odbranu i bezbednost, očekuje se da će EU poboljšati stratešku autonomiju i sposobnost da sa partnerima zaštiti sopstvene vrednosti i interese.
Jedan od strategijski loših predviđanja je pretpostavka Putina da može uticati na koheziju Zapada odnosno na jedinstvo NATO i EU. U pripremama za rat u Ukrajini, Moskva je koristila sva raspoloživa hibridna dejstva uključujući sabotaže, dezinformacije, korupciju i medije sa ciljem produbljavanja nerazumevanja između građana, političkih stranaka i državnih institucija.
Međutim, sada se suočava sa takvom vrstom jedinstva EU da počinje diplomatskim kanalima da šalje poruke o neophodnosti pregovora koji bi za Moskvu predstavljali isključivo pripremu za naredni rat. Evropski izbori definitivno neće promeniti politiku EU prema ratu u Ukrajini i posvećenost podrške Kijevu.
Postoje mišljenja da je Kremlj odustao od "farmi trolova" kojima bi uticao na zapadnu javnost i da se sada mnogo više oslanja na veštačku inteligenciju kroz dipfejkove i lažne sajtove, šta se od toga tek može očekivati u novembru na američkim predsedničkim izborima?
Lunić: Rusija ima dugu istoriju korišćenja različitih metoda za uticaj na političke ishode i javno mnjenje u drugim državama, uključujući i SAD. Tehnološki napredak je omogućio prelazak sa tradicionalnih "farmi trolova" na naprednije tehnologije kao što su dipfejk video snimci i lažni informativni sajtovi koji koriste veštačku inteligenciju. Ne treba sumnjati da će se dipfejk tehnologija intenzivno koristiti jer omogućava stvaranje izuzetno realističnih audio i video snimaka osoba koje govore ili rade nešto na snimku što u stvarnosti nisu nikada stvarno izjavili ili učinili.
Osim toga, veštačka inteligencija je u mogućnosti da na lažnim informativnim sajtovima generiše uverljive lažne tekstove velikom brzinom, što takve sajtove afirmiše kao idealne platforme za širenje dezinformacija, manipulisanje činjenicama i promociju polarizujućih stavova. Opasnost se krije u sposobnosti veštačke inteligencije da prilagođava dezinformacijske kampanje specifičnim demografskim ili interesnim grupama, što takođe doprinosi većoj polarizaciji među biračima.
Takvim metodama se kreiraju uslovi neizbežne dezinformisanosti i zbunjenosti birača, što lako može uticati na ishod izbora jer se politički kandidati mogu u lažnim vestima prikazati u negativnom kontekstu koji po pravilu šteti njihovim kampanjama i političkim ambicijama. Zbog toga postoji opravdana zabrinutost da će se ovakve napredne tehnologije koristiti na predstojećim novembarskim predsedničkim izborima u SAD 2024. sa ciljem uticaja na izborni proces.
Obzirom na laku dostupnost alata i znanja za korišćenje sofisticiranih tehnoloških metoda uticaja, realno je očekivati da birač ne može pouzdano razlikovati prave od lažnih informacija, a to posledično dovodi do opšteg smanjenja poverenja u medije, državne institucije i sam izborni proces. Ovakvi izazovi nisu samo karakteristika za uticaj na konkretnim američkim predsedničkim izborima, već predstavljaju globalni fenomen na koji mnoge zemlje neće biti u mogućnosti da adekvatno odgovore.
Podizanje nivoa otpornosti će zahtevati koordinirane napore vlada, tehnoloških platformi i civilnog društva kako bi se uspostavili rigorozni standardi za autentifikaciju sadržaja, kontinuum edukacije javnosti o medijskoj pismenosti, kao i jasne pravne i regulatorne mere za ograničenje širenja i uticaja takvih tehnologija na izborne procese.
Zbog svega navedenog, ne treba sumnjati da će Kremlj pokušati uticati na izbore u SAD, ali će uključivanje tehnoloških firmi u proaktivno otkrivanje i suzbijanje dipfejk sadržaja i lažnih vesti biti ključno u očuvanju integriteta predsedničkih izbora.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
