Zdrava i vedrog duha baka Ljubica zakoračila je u 101. godinu života. Na kućnom pragu u derventskom selu Osinja mnogi su je pitali kako doživeti stotu.
Еvo i odgovora.
"Hranim se normalno, ali ne brinem se puno. Kako bude neka bude. To je najvažnije. Ako se brineš, to je najteža bolest. Sve od stresa počinje", priča Ljubica Gavrić.
Zbog toga baka i danas poručuje – deco, samo bez stresa i prihvatite se posla. Rad je stvorio čoveka. A rada se Ljubica ne odriče ni u 101 godini.
I sve komšije i svi prolaznici u Osinji znaju da će baku Ljubicu vrlo često zateći u njenoj bašti pored kuće. Baka iako je prešla stotu godinu sve poslove u bašti obavlja sama.
Celi život Ljubica se bavi poljoprivredom. Tako je sa suprugom othranila četvoro dece.
"Na poljoprivredi radila. Težak posao bio. Čovek umro, deca se udala, otišli, ja sam sama ostala sama. Pokretna sam,mogu sebe služiti, ponešto radim u bašti kod kuće i tako", dodaje Ljubica.
Svi je posećuju
Deca, unuci i praunuci Ljubicu često posećuju. Predlagali su baki i da živi sa njima, ali ona to ne želi.
"Zdrava sam i sada. 1923. godište, znaš koliko je godina, ali zdrava sam. Ništa me ne boli, samo staro. Noge slabe, a ovo ništa me ne boli. Zdrava, nikakve lekove ne koristim", naglašava Ljubica.
Ljubica je rođena u Osinji. Priča da je zvanično upisana 1.aprila 1923. Bila su to neka druga vremena, pa je sigurna da je godina i mnogo više.
(Kurir.rs/ ATVBL/ Preneo: T.A.)
NE PROPUSTITE
