KVAZIEVROPEJCI Ključne zemlje EU podržavaju Srbiju, a Đilas, Ponoš i neke NVO predvode koaliciju protiv napretka u evrointegracijama
Dodajte Kurir u vaš Google izborGodinama deo proevropske opozicije i pojedine nevladine organizacije nastupaju kao najglasniji zagovornici evropskih integracija Srbije. Međutim, svaki put kada se otvori mogućnost da država napravi konkretan korak ka članstvu u EU, upravo iz tog dela političke scene dolaze potezi koji taj proces usporavaju ili dodatno komplikuju, čime se nanosi nemerljiva šteta Srbiji i njenim građanima.
Poslednji događaji, od pozdravljanja kritičkih ocena na račun Srbije u Evropskom parlamentu do haosa oko izbora članova Saveta REM-a, otvorili su pitanje da li se iza deklarativnog zalaganja za Evropu zapravo krije sasvim drugačija politička agenda po kojoj je nekim kvazievropejcima u redovima opozicije i civilnog sektora bilo jedino važno da Srbija ne dobije otvaranje Klastera 3.
Kako drugačije objasniti situaciju u kojoj se četvoro članova Saveta REM-a, koji su krajem prošle godine uz aplauz ovih kvazievropejaca, podneli ostavke, sada vraća u Savet. Ovo je najočigledniji primer kako se sabotira proces evrointegracija. Jer, izbora članova Saveta REM-a mesecima je bio blokiran uz obrazloženje da je potrebno obezbediti evropske standarde i nezavisnost regulatora. Međutim, kada je četvoro članova odlučilo da se vrati u postupak i omogući nastavak procesa, usledile su oštre reakcije upravo iz redova stranaka i organizacija koje se predstavljaju kao najdosledniji evropski glas u Srbiji.
Umesto podrške deblokadi procesa, usledili su međusobni sukobi, optužbe i osporavanja, čime je potvrđeno da lični i sitnopolitički interesi imaju prednost nad reformama koje se od Srbije očekuju.
Takav razvoj događaja posebno dobija na težini kada se ima u vidu da je zbog toga izgubljeno čak sedam meseci. Jedini rezultat koji su postigli Dragan Đilas, Zdravko Ponoš, Srđan Milivojević i akteri iz nevladine organizacije koje mašu evropskom zastavom jeste šteta naneta Srbiji i njenom evropskom putu. Vreme koje je moglo biti iskorišćeno za ispunjavanje evropskih obaveza potrošeno je na politička nadgornjavanja, dok je Srbija ostala bez važnog reformskog pomaka.
Kao da im ni to nije bilo dovoljno, pa su sad prionuli na posao žestokog napada na četvoro članova Saveta REM-a koji su odlučili da se ponovo uključe u njegov rad. Prvo je predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević ovaj potez nazvao "najvećom izdajom studenta i građana", lider stranke SRCE Zdravko Ponoš pogrešnim i štetnim, a predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas kazao je da bi ove ljude "trebalo da bude sramota".
Zadatak je jasan - da se uspostavi ponovo blokada u kojoj će Srbiji biti onemogućen pomak u evrointegracijama i to u trenutku kada je naša zemlja u spoljnopolitičkom zamahu. Nepredak Srbije na evropskom putu podržavaju ključne države EU, poput Francuske, Nemačke, Italije, Španije i mnogih drugih. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i u poslednjim spoljnopolitičkim aktivnostima pokazuje da se naša država uvažava i poštuje u Briselu, jer je Vučić redovan i čest sagovornik najvišim zvaničnicima EU. Ali i u Parizu, gde je prvi put jedan predsednik Srbije pozvan na proslavu nacionalnog praznika Francuske i jedini je predstavljao zemlju koja nije član ni EU ni NATO, kao ni Koalicije voljnih. Pokazuje se to i danas u Kijevu, gde Vučić predstavlja Srbiju na samitu Jugoistočna Evropa-Ukrajina.
Ispostavilo se da je Klaster 3 ostao "zaglavljen" zbog strogo političkih razloga nekoliko članica EU koje svakako ne spadaju u red uticajnih. Protiv otvaranja Klastera 3 u pristunim pregovorima Srbije bile su Letonija, Estonija, Litvanija, Belgija, Holandija, Švedska, Bugarska i Hrvatska. Jedna grupa ovih država nas blokira, jer im je interes da naškode Srbiji, a druga grupa zbog svojih unutrašnjih političkih prilika.
Đilas, Ponoš, Milivojević, kao i koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković, Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa i još neki iz NVO sektora na istoj su talasnoj dužini kao i te zemlje i to čine redovno kada treba minirati evropski put Srbije. Svi oni grade narativ da Srbija od EU ne zaslužuje nikakav pozitivan signal sve dok je na vlasti Aleksandar Vučić.
Đilas je pre neki dan vrlo eksplicitno rekao da najviši zvaničnici EU rade za Vučića.
- Onda neka ga tetoši ova Ursula fon der Lajen koja ga je nasledila od Angele Merkel, Košta koji je predsednik Saveta Evrope, oni su na strani Vučića. Pa se pojavi neki Makron koji je na strani Vučića što mu je dao ovaj aerodrom, kupio avione, hoće nuklearke... pa i Bilčik što je bio, on je isto bio korumpiran, to je jedan kroz jedan, tu nema priče - izjavio je Đilas.
Istovremeno, nije prvi put da deo opozicije kao sopstveni politički uspeh predstavlja negativne ocene koje o Srbiji dolaze iz evropskih institucija. Pojedini poslanici Evropskog parlamenta, poput Hrvata Tonina Picule, tradicionalno su naklonjeni antisrpskim lobijima i kada god je prilika, oni otvaraju front protiv Srbije. Taj front je posebno agilan kada treba progurati kritičke i najčešće nezasluženo negativne ocene o Srbiji.
Kritike iz rezolucija Evropskog parlamenta ili odlaganje otvaranja novih klastera često se dočekuju sa odobravanjem, jer se posmatraju kao udarac na vlast, iako njihove posledice snosi čitava država i svi njeni građani. Time se stvara paradoksalna situacija u kojoj oni koji se predstavljaju kao najveći zagovornici evropskog puta zapravo političku korist pronalaze u njegovom usporavanju.
Zbog toga se sve češće postavlja pitanje koliko je iskreno zalaganje dela proevropske opozicije i pojedinih nevladinih organizacija za članstvo Srbije u EU. Kada se evropske reforme podržavaju samo dok donose političke poene, a osporavaju čim postoji mogućnost da država ostvari napredak, teško je govoriti o doslednoj evropskoj politici. Slučaj Saveta REM-a pokazao je da se iza evropske retorike nalaze uski politički interesi, dok evropske integracije ostaju sredstvo za unutrašnje političke obračune, a ne zajednički državni cilj.
Direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić kaže za Kurir da se, nažalost, pokazuje da je odsustvo društvenog konsenzusa i dalje najveći problem na evropskom putu Srbije.
- Posebno je problematično to što deo konsenzusa nisu čak ni one partije i organizacije civilnog društva koje se deklarativno zalažu za evropski put Srbije. Za to vreme, zbog svojih partikularnih interesa, u praksi rade sve suprotno i namerno podmeću klipove u točkove napretka zemlje na putu ka članstvu u EU. Slučaj blokade procesa izbora članova Saveta REM-a slikovito govori na šta se svela parapolitička delatnost navodno nezavisnih izabranih članova tog tela i njihovih mentora iz Građanskih inicijativa i EU konventa. Još je gora situacija u lažnoj EU koaliciji čiji lideri Đilas i Ponoš, aktivno učestvuju u antievropskoj propagandi i isključivo zamerke imaju na račun Evrope, ali nikada nemaju ništa protiv ruskih i kineskih inicijativa i operacija u Srbiji. U takvoj atmosferi nije nikakvo iznenađenje što nema pomaka u otvaranju Klastera 3 i što čitav proces evropskih integracija Srbije ulazi u fazu dugotrajnog zastoja dok naši susedi ubrzano napreduju na tom putu - ocenjuje Matić.