ZAŠTO JE BOJANA SELAKOVIĆ LAŽNI AUTORITET KOJI DELI LEKCIJE SVIMA Traži transparentnost od drugih, a o svom obrazovanju obmanjuje
Dodajte Kurir u vaš Google izborU javnom životu kredibilitet i autoritet počivaju na činjenicama, a ne na utisku. To je jedno od osnovnih načela javnog života i pretpostavka poverenja. Međutim, to ne zna, ili se pravi da ne zna, Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU. Jer da zna, ne bi među podacima o obrazovanju u zvaničnoj biografiji navela tek "Univerzitet u Beogradu" i "pravo", bez objašnjenja da studije nikada nije završila.
Ako se na polju obrazovanja ostane nedorečen, prilično je jasno šta se želi postići. Utisak ne sme da prevlada i zakamuflira činjenice, a to posebno važi za ljude koji godinama javno ocenjuju rad države, institucija i pravosuđa i vrednuju evropske integracije i medijske slobode, predstavljajući se kao glas stručnosti i moralni korektiv društva. Upravo zato njihove biografije moraju biti precizne, jasne i lišene svake dvosmislenosti.
Kako da verujemo Bojani Selaković na svim rečima koje izgovara o evropskom putu Srbije ako od javnosti krije svoje formalno obrazovanje? Teško.
Možemo li biti sigurni u njenu iskrenost kada zagovara Srbiju u EU, a zapravo radi sve što je u njenoj moći da blokira njen evropski put? Nikako.
Za Bojanu Selaković se može reći ne samo da je nekvalifikovana, već je i nepouzdana, neiskrena, sklona manipulaciji... Ona je lažni autoritet koji sa vrha jedne nevladine organizacije diktira procese unutar celog proevropskog korpusa civilnog društva u Srbiji.
Ono što joj je pomoglo da zaposedne na tu poziciju, između ostalog, je i ova manupulativno napisana formulacija o obrazovanju: bez preciznog navođenja onoga što je za svaku biografiju suštinsk, a to je da li je fakultet završen ili nije. Uobičajena praksa je da oni koji su stekli diplomu navedu da su diplomirali ili da su diplomirani pravnici. Kada se to izostavi, a ostane samo naziv univerziteta, javnost je izložena manipulaciji, svesnoj ili nesvesnoj, svejedno.
Nije ovde reč o tome da li neko može biti uspešan bez fakultetske diplome. Brojni ljudi dokazali su da formalno obrazovanje nije jedino merilo sposobnosti. Međutim, kada neko svoj javni uticaj zasniva na tome da drugima drži lekcije o pravu, institucijama, evropskim standardima i načinu na koji država treba da funkcioniše, onda se od njega očekuje da sopstvene kvalifikacije predstavi potpuno i nedvosmisleno. Drugim rečima, da bar ne laže o tome.
Predstavnici civilnog sektora često insistiraju na transparentnosti državnih organa, zahtevaju odgovornost javnih funkcionera i ukazuju na svaku, pa i najmanju nedorečenost u njihovim biografijama. Upravo zato isti standard mora da važi i za njih. Kredibilitet nije privilegija rezervisana samo za kritiku drugih, već obaveza koja počinje od sopstvene biografije.
Upravo zbog te nedorečenosti, Kurir je zatražio pojašnjenje od Bojane Selaković. Pitanja su bila jednostavna - da li je završila Pravni fakultet i zbog čega je u zvaničnoj biografiji, pod rubrikom "Obrazovanje", naveden samo "Univerzitet u Beogradu" i reč "pravo", bez preciziranja da li je diploma stečena. Do objavljivanja ovog teksta, odgovore nismo dobili. Time nije otklonjena dilema koju je mogla da razjasni bukvalno jednom rečenicom.
Nije ovde suština u tome da li neko ima ili nema fakultetsku diplomu. Suština je u transparentnosti. Onaj ko od države, institucija i javnih funkcionera traži najviše standarde otvorenosti i odgovornosti, mora biti spreman da iste standarde primeni i na sebe. Kada se umesto jasnog odgovora bira ćutanje, a umesto preciznog navođenja kvalifikacija ostavlja dvosmislena formulacija, sasvim je legitimno da javnost postavi pitanje: zbog čega. Poverenje se ne gradi nedorečenostima, već činjenicama koje ne ostavljaju prostor za različita tumačenja.