EVROPA U STRAHU, OVO UPOZORENJE STRUČNJAKA JE MNOGE UZNEMIRILO Putin čeka da prođu izbori, a onda Moskva povlači PAKLENI POTEZ
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Evropski zvaničnici strahuju od ruskih hibridnih operacija, sabotaža i mogućeg ograničenog upada na teritoriju NATO-a, dok Moskva navodno sprovodi "prikrivenu mobilizaciju".
- Moguće veliko smanjenje američkog vojnog prisustva dodatno zabrinjava Evropu, čije članice NATO-a ubrzano jačaju sopstvene vojne kapacitete.
Ruski predsednik Vladimir Putin priprema se za eskalaciju rata protiv Ukrajine nakon izbora za Državnu dumu ovog vikenda, rekli su zapadni obaveštajni izvori za britanski Telegraf.
Prema njihovim navodima, očekivana eskalacija mogla bi da podrazumeva povećanje broja regrutovanih vojnika, ubrzanu mobilizaciju i intenziviranje udara na Ukrajinu, kao i aktivnosti usmerene protiv njenih saveznika u Evropi.
Rusija trpi velike gubitke u ratu protiv Ukrajine, uključujući procenu od oko 500.000 poginulih, dok se situacija na frontu opisuje kao svojevrsni zastoj. Uprkos tome, obaveštajni izvori tvrde da Putin bira pojačavanje ratnih napora umesto mirovnih pregovora uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država.
Evropski odbrambeni zvaničnici strahuju i od mogućeg ograničenog ruskog upada na teritoriju NATO-a. Prema izvorima upoznatim sa situacijom, direktor CIA Džon Retklif prošlog meseca posetio je Kremlj kako bi upozorio Rusiju da ne napada nijednu članicu NATO-a.
Strah od ruskih hibridnih operacija u Evropi
Evropski lideri poslednjih nedelja upozoravaju na povećanje broja ruskih "hibridnih operacija" unutar evropskih granica. One obuhvataju sajber napade, sabotaže, informacioni rat, ekonomski pritisak, ali i direktnije neprijateljske aktivnosti.
"To se uklapa u širi obrazac ruskih hibridnih operacija u Evropi", izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful nakon napada dronom na aerodrom u Lajpcigu prošlog meseca.
Infiltracije, pokušaji bombaških napada i drugi incidenti postaju sve češći širom Evrope.
"Nismo u ratu, ali smo svakodnevna meta hibridnog ratovanja", rekao je prošlog meseca nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint.
Prošlog četvrtka pred sudom u Londonu pojavio se Britanac optužen da je ruskim obaveštajnim službama dostavljao informacije o fabrikama koje proizvode dronove i nudio da ih sabotira.
Francuski predsednik Emanuel Makron u petak je naredio zvaničnicima da pripreme planove za zaštitu kritične infrastrukture i odbrambene industrije od sabotaža, navodi The Telegraph.
Poljski premijer Donald Tusk takođe je upozorio da Rusija planira udare na evropske zemlje koje podržavaju Ukrajinu kako bi testirala NATO.
Moskva se navodno priprema za novu mobilizaciju
Prema ukrajinskim obaveštajnim podacima koje prenosi Kyiv Independent, Moskva je već duže vreme spremna da pozove desetine hiljada dodatnih vojnika, dok istovremeno pokušava da poveća broj ljudi u oružanim snagama različitim metodama.
Rusija je 2022. pokrenula talas "delimične mobilizacije", tokom kojeg je mobilisano najmanje 300.000 ljudi. Pojedinim regrutima nuđeni su veliki bonusi za potpisivanje ugovora i obećavana mesta daleko od prve linije fronta.
Moskva je pokrenula i masovno regrutovanje po zatvorima, nudeći osuđenicima pomilovanje u zamenu za odlazak na front. Istovremeno su stotine hiljada vojno sposobnih Rusa napustile zemlju.
Kremlj je 2022. uspeo da izdrži političke posledice mobilizacije. Međutim, sada, kada rat ulazi u petu godinu i raste zamor stanovništva, eventualno novo naređenje o mobilizaciji moglo bi da izazove ozbiljnije nezadovoljstvo.
"Ako Rusija zaista pokrene vojnu mobilizaciju, to bi bio znak da je režim pod ogromnim pritiskom i da se našao u političkoj zamci", rekao je Maks Bergman, analitičar Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).
Prema njegovim rečima, to bi predstavljalo "ogromnu kocku za Putina, potez koji bi mogao da ugrozi njega i njegov režim".
"Ono što vidimo jesu administrativne pripreme koje omogućavaju mobilizaciju ukoliko takva odluka bude doneta", rekao je jedan obaveštajni izvor za Telegraf.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da ukrajinske obaveštajne službe procenjuju da Rusija planira da mobiliše dodatnih 300.000 vojnika. Pojedini zapadni obaveštajni zvaničnici doveli su tu brojku u pitanje, između ostalog zbog ogromne količine vojne opreme koja bi bila potrebna.
Ipak, jedan obaveštajni izvor tvrdi da postoje brojni znaci "prikrivene mobilizacije" i dodatnih napora da se poveća broj vojnika pod ugovorom. Prema njegovim navodima, pritisak se vrši i na ljude koji čekaju suđenje, imaju dugove ili zaostaju sa obavezama na fakultetu.
Moguće povlačenje američkih snaga zabrinjava Evropu
Više zapadnih zvaničnika navelo je da Pentagon razmatra veliko smanjenje američkog vojnog prisustva u Evropi. Prema NBC Newsu, moglo bi da bude povučeno nekoliko desetina hiljada američkih vojnika, zajedno sa delom naoružanja, aviona i brodova, što bi predstavljalo približno trećinu ukupnog američkog vojnog prisustva na kontinentu.
Takva mogućnost dodatno zabrinjava evropske vlade u trenutku povećanih strahovanja od sukoba sa Rusijom.
Američki predsednik Donald Tramp u maju je naredio povlačenje 5.000 američkih vojnika iz Nemačke. Taj potez uglavnom se tumači kao deo njegovog pritiska na evropske članice NATO-a da preuzmu veći deo tereta sopstvene odbrane.
Međutim, deo Trampovog nezadovoljstva odnosi se i na nedostatak političkog i strateškog usklađivanja Evrope sa Vašingtonom oko velikih međunarodnih pitanja, posebno američko-izraelskog rata protiv Irana.
"Zašto trošimo stotine milijardi dolara, a oni nisu uz nas? Mi smo uvek bili uz njih... Samo želim njihovu lojalnost. Ne treba nam njihov novac. Ne treba nam ništa. Imamo daleko najmoćniju vojsku na svetu, ali samo želim lojalnost", rekao je Tramp.
Zbog toga je više evropskih članica NATO-a počelo da smanjuje zavisnost od američkog oružja, tehnologije i odbrambenih kompanija, dok istovremeno povećavaju vojne kapacitete i budžete za odbranu.
Nemačka je, na primer, promenila kurs nakon što je 2011. suspendovala obavezno služenje vojnog roka. Berlin sada želi da Bundesver pretvori u najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi, sa više od pola miliona aktivnih vojnika i rezervista nakon planiranog višegodišnjeg jačanja.
Dok Rusija nastavlja sa pretnjama državama koje finansijski i vojno podržavaju Ukrajinu, Velika Britanija je izdvojila dodatnih 100 miliona funti za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, uključujući američke rakete za sisteme Patriot.
(Kurir.rs/TheJerusalemPost)