"OVO JE KORAK KA FEDERALIZACIJI EU" Stručnjaci o transformaciji Evrope: To je jedini način da ostane relevantna u 21. veku
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- EU priprema najveće proširenje u istoriji, uz paket mera koji ukida veto i uvodi odlučivanje kvalifikovanom većinom.
- Stručnjaci ocenjuju da je to korak ka federalizaciji Unije i način da ostane relevantna u 21. veku.
- Za Zapadni Balkan postoji rizik da proširenje i reforme uspore prijem, dok se ne promeni način glasanja.
Evropska unija se sprema za najveće proširenje u svojoj istoriji. Plan je da Unija u narednom talasu obuhvati više od 30 država članica. Ali, iza bombastičnih naslova i političkih obećanja kriju se nova, izuzetno surova pravila.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sledeće nedelje izlazi sa zvaničnim i dalekosežnim paketom mera koji iz korena menja način funkcionisanja Evropske unije. Više nema čekanja na konzenzus, ukida se pravo veta u ključnim odlukama, uvodi se princip glasanja kvalifikovanom većinom, ali i model 'integracije u više brzina' gde nove članice godinama neće imati jednaka prava kao osnivači.
Šta ovakav tektonski poremećaj u Briselu zapravo znači za Srbiju, analizirali su gosti vikend izdanja emisije "Puls Srbije" na Kurir televiziji kod voditeljke Krune Une Mitrović, a oni su bili Dragoljub Kojčić, politički filozof, Srbislav Filipović i Branimir Đokić, politički analitičari.
Istorijska prekretnica?
Da li je najava o proširenju EU istorijska prekretnica ili ga možemo nazvati manevarskim potezom Brisela usred rata na istoku Evrope?
- Pre svega bih rekao da je to vrsta političkog otrežnjenja Brisela. Svesni su da ukoliko ne poklope evropske političke granice sa geografskim, od njih nema ništa. Između ostalog, ako to nije kontinentalna integracija, to otvara put za parcijalna viđenja, odnosno da svaka država ima zaseban ugovor - započeo je Kojčić u studiju Kurir televizije.
Filipović je saglasan da je način odlučivanja u EU, s obzirom na krizu, zastareo i da mora da se menja, pa je obrazložio promene pri glasanju u EU i uvođenja principa glasanja kvalifikovanom većinom.
- Kao da su slušali vapaje odavde i drugih da je komplikovano da se svi usaglase. Ovo je pozitivno rešenje za EU, jer više ne može jedna država da uspori proces ukoliko nije za nešto. Sada će biti pritisak na države da dođu do dogovora i da zajedno donesu jednu odluku, to otvara prostor za diplomatiju i pregovore. Svaka od manjih država će imati više prostora da traži nešto za sebe zauzvrat. Neće biti ucenjivačkog kapaciteta i to je dobro.
Đokić je komentarisao koliko može da traje proces velikih sila unutar EU, s obzirom na to da su Francuska i Nemačka zvanično poručile da nema proširenja sve dok ne dođe do unutrašnjih reformi Unije.
- Odlaže i ne odlaže jer nismo spremni za ulazak u EU, niti jedna zemlja Balkana ispunjava uslove za ulazak. Sve države rade na tome, a Crna Gora je otišla najdalje, iako nije završila taj proces. Otkad je Makron na vlasti u Francuskoj, pokreće priču o transformaciji Unije, a najviše o načinu glasanja jer je to problematično. Kada država uđe u EU, na zasedanju u Evropskom savetu može, poput Orbana, da praktično drži celu EU kao taoca. Neka mala zemlja to može, a svi trpe, pa ko bi to dozvolio. Zato kažu da će biti bliži integraciji, ali tek kada se pitanje glasanja reformiše, pa da nije pitanje malih država koliko Francuske i Nemačke koje ne žele da se odreknu moći. Ovo je korak ka federalizaciji EU. To je jedini način da Evropa ostane relevantna u 21. veku pored Amerike i Kine - rekao je Đokić.
Đokić je objasnio kako EU planira da finansijski izdrži priključenje novih članica koje nisu bogate, a svakako su i vodeće države Evrope u ekonomskom deficitu.
- Nije to finansijski trošak kolikim deluje, više je bitna politička odluka. Čujemo i da Brita nci žele da se vrate u Uniju, možda ne kao članica kao što je bila, ali da ima poseban status, da bude deo zajedničkog tržišta, što je i najbitnije - rekao je Đokić.
Zapadni Balkan
Filipović je analizirao poziciju Balkana pri ovim promenama, pa je odgonetnuo da li možemo da budemo kolateralna šteta zbog političkih razloga kojim bi Ukrajina i Moldavija prečicom bile stavljene na prijem, ispred Srbije i regiona.
- Za Zapadni Balkan uvek postoje rizici, mi bismo hteli da budemo deo velike Evrope, mi smo kao Složna braća, napolju se bijemo, a unutra pijemo, čudan mentalitet. Nikako da zaostavštinu 90-tih zakopamo u ružnu prošlost, da sednemo i dogovormo se. Kažu da smo bure baruta, pa sve dok ne izvezemo taj barut ostaće ovako. Najveća zamka je da ne bude primljen i da ostane u međusobnim svađama. Bilo između Evropljana svašta, ali oni su uspeli, makar i prividno, da prevaziđu to sve i ne razgovaraju o sukobima i ratovima - izneo je mišljenje Filipović.
Kojčić je rekao da Zapad ispred svega uvek stavlja funkcionalno rešenje, pa je rekao da i Srbija po prvi put ima vlast koja tako razmišlja.
- Mi prvi put imamo vlast koja ima funkcionalnu politiku. Srbija ima veoma funkcionalne saradnje sa svim državama - ističe Kojčić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: