"NIKO NE MOŽE DA GARANTUJE DA ĆE SLEDEĆE POGUBLJENJE BITI USPEŠNO IZVRŠENO" Gosti emisije "Puls Srbije vikend" o sudbini Kriste Pajk (47)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Krista Pajk je u Tenesiju preživela neuspešno pogubljenje, pa je otvoreno pitanje da li će vlasti pokušati ponovo da izvrše smrtnu kaznu.
- Gosti emisije 'Puls Srbije vikend' ocenili su da je slučaj još nejasan i da zvanični rezultati istrage nisu objavljeni.
- Sagovornici su upozorili da su smrtna kazna i javni prenos egzekucije kontroverzni i potencijalno opasni.
Krista Pajk (47), koja je sa samo 20 godina osuđena na smrtnu kaznu zbog brutalnog ubistva školske drugarice, prošla je kroz neuspešno pogubljenje u američkoj saveznoj državi Tenesi. Nakon što je tokom izvršenja kazne ponovo pokazala znake života, otvorilo se pitanje njene dalje sudbine i mogućeg novog pokušaja pogubljenja.
Gosti koji su analizirali ovu temu za emisiju "Puls Srbije vikend" bili su Robert Čoban, direktor Color Media Group, Nađa Tulić, psiholog i Mladen Nikolić, hemičar.
- Ovo je, rekao bih, drugi slučaj u proteklih nekoliko dana u Sjedinjenim Američkim Državama koji se tiče smrtne kazne i njenog izvršenja. Jedan je slučaj žene koja je preživela dve doze smrtonosne injekcije, što je zaista nesvakidašnja situacija. Drugi je slučaj najavljenog pogubljenja streljanjem, zakazanog za 3. decembar. Američki ministar odbrane Pit Hegset i sam Donald Tramp podržali su da osuđeni za ubistvo pred vojnim sudom bude pogubljen tog dana, uz prenos uživo koji bi ljudi širom sveta mogli da gledaju. Ja sam, naravno, protivnik smrtne kazne. Ogroman broj zemalja širom sveta odavno ju je ukinuo, među njima i naša zemlja. Mislim da je poslednja smrtna kazna u SR Jugoslaviji izvršena 1992. godine, a da je zvanično ukinuta nekoliko godina kasnije - rekao je Čoban.
"Smrtna kazna i javne egzekucije mogu da izazovu opasne posledice"
Ukazao je na sporne aspekte smrtne kazne i upozorio na moguće posledice pojedinih odluka američkih vlasti.
- Postoje statistike prema kojima se, od više od hiljadu izvršenih smrtnih kazni u Sjedinjenim Američkim Državama tokom proteklih desetak godina, pokazalo da je između 15 i 20 odsto osuđenih bilo nevino. Dakle, postoje ogromni argumenti protiv smrtne kazne. Ovakvi slučajevi, poput ovog u kojem je žena preživela pokušaj pogubljenja, ukazuju i na dodatno mučenje i maltretiranje osuđenih. S druge strane, najavljeni prenos egzekucije uživo takođe je veoma problematičan. Sjedinjene Američke Države decenijama se bore protiv režima i organizacija koje praktikuju takve stvari. Mislim, naravno, na Islamsku državu, čije smo egzekucije mogli da gledamo uživo, kao i na Iran i talibane u Avganistanu. Da Sjedinjene Američke Države sada, iz nekih političkih i populističkih razloga, uoči izbora, kako bi Tramp dobio podršku jednog dela svog biračkog tela, počnu da rade nešto slično, to je veoma zabrinjavajuće. Takav prenos uživo mogli bi da gledaju i mladi muslimani u predgrađima Pariza ili Berlina, što bi moglo dodatno da ih radikalizuje i podstakne novi talas terorističkih akcija. Mislim da je to ogroman problem za čitavo čovečanstvo - kaže on.
Tulić se osvrnula na nepoznanice u vezi sa neuspelim pogubljenjem, ali i na širu dilemu o opravdanosti smrtne kazne.
- Koliko sam ja videla, zvanični rezultati istrage još nisu objavljeni. Ne zna se šta se dogodilo, da li je neko zaista promašio venu, zbog čega smrtonosna supstanca nije dospela u krvotok ili na koji je drugi način Krista preživela ovo pogubljenje. Zato još ne možemo da govorimo sa sigurnošću, već samo da spekulišemo. Ipak, trenutno to možda i nije najvažnije pitanje o kojem treba da razgovaramo.
Sama smrtna kazna je veoma osetljiva tema i često izaziva polemike među ljudima. Postavlja se pitanje da li smo za smrtnu kaznu, da li je ona humana i da li civilizovano društvo i civilizovani ljudi treba da je podržavaju. Svedoci smo da veliki broj država u svetu i dalje primenjuje smrtnu kaznu, ali je mnogo i onih koje su je ukinule. Čini mi se da je Belorusija jedina evropska zemlja koja je i dalje primenjuje i u čijem zakonodavstvu postoji smrtna kazna - kaže Tulić.
- U Rusiji, na primer, ona nije zakonom ukinuta, ali se u praksi ne izvršava. Ruski predsednik Vladimir Putin izričito je protiv smrtne kazne. To nam pokazuje da stavovi o ovom pitanju ne moraju nužno da budu povezani sa političkim opredeljenjem, kao što bi neko na prvi pogled mogao da pomisli. Autoritarni političari i lideri ne moraju automatski da podržavaju stroge, odnosno, kako bi neko rekao, surove kazne. Eto, imamo Vladimira Putina, koji se smatra veoma autoritarnim liderom, a koji se protivi smrtnoj kazni. S druge strane, Donald Tramp, aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država, kako je gospodin Čoban već rekao, javno je potvrdio svoj stav. Kada su ga novinari, juče ili prekjuče, pitali da li je odobrio da se pogubljenje prenosi uživo, odgovorio je: "Naravno da jesam." Dakle, njegov stav o smrtnoj kazni je prilično jasan. Živimo u svetu u kojem različite države imaju veoma različite pristupe ovom pitanju. Smrtna kazna se, naravno, primenjuje i u Kini, a sama po sebi ostaje kontroverzna tema. Što se tiče toga kako je Krista preživela pogubljenje, to će tek biti utvrđeno. Ono što znamo jeste da je preživela, a sada se postavlja pitanje šta će se dalje dogoditi. Da li sud može ponovo da odredi njeno pogubljenje? Naravno da može - navela je.
Hemičar Nikolić je objasnio kako funkcionišu supstance koje se koriste tokom pogubljenja i zbog čega njihova primena može da bude problematična.
- Ovde konkretno možemo da govorimo o tome šta je pošlo po zlu. U principu, primenjuje se kombinacija supstanci: jedna treba da smiri osobu, druga da je uspava, a poslednja da zaustavi rad srca. Supstanca koja se koristi za zaustavljanje srca obično je kalijum-hlorid ili neka slična so. Kalijum-hlorid može da izazove snažan osećaj pečenja i bol, zbog čega se prethodno daje sredstvo koje bi trebalo da osobu uspava. U pitanju su, između ostalog, barbiturati, klasa jedinjenja koja se ranije masovno koristila za smirenje i lakše uspavljivanje. Međutim, barbiturati su uglavnom zamenjeni savremenijim lekovima, poput benzodiazepina, među kojima su diazepam i bromazepam. Razlog je to što barbiturati mogu da izazovu snažnu zavisnost, a rizik od predoziranja je veliki - rekao je Nikolić.
- Kako se, dakle, u ovom slučaju izvršava smrtna kazna? Osobi se daje doza supstance koja treba da izazove smrtonosno predoziranje. To je, pojednostavljeno rečeno, suština postupka. Kada se prvi put pojavila vest o ovom slučaju, pomislio sam da postoje dve mogućnosti za ono što se dogodilo. Ona je više od 30 godina provela u samici. To je veoma stresno i može da dovede do ozbiljnih psihičkih posledica, pa nije nemoguće da je zatvorenica tokom tog perioda dobijala lekove za smirenje. Barbiturati se u Sjedinjenim Američkim Državama i dalje koriste kao lekovi, iako su u mnogim slučajevima zamenjeni drugim preparatima. Moguće je da joj je neki lekar, ne razmišljajući dovoljno o posledicama, redovno prepisivao takve lekove za smirenje. Organizam se, međutim, vremenom navikava na određene supstance, kao što se dešava i kod osoba koje razviju zavisnost od psihoaktivnih supstanci. Kada se govori o "smrtonosnoj dozi", odnosno LD vrednosti, važno je razumeti da ona ne predstavlja količinu koja će nužno usmrtiti svaku osobu, već se u toksikologiji često odnosi na dozu koja je smrtonosna za 50 odsto ispitivane populacije. Moguće je, dakle, da se njen organizam već bio navikao na tu supstancu i da je zbog toga mogao da podnese znatno veću količinu. Međutim, novi rezultati ukazali su na drugačije objašnjenje onoga što se dogodilo. Lekarska etika i profesionalna zakletva sprečavaju lekare da učestvuju u izvršenju smrtne kazne, a ozbiljne farmaceutske kompanije takođe ne žele da njihove proizvode koriste u te svrhe. Zbog toga se javlja problem nabavke supstanci koje se koriste za pogubljenja - za Kurir televiziju, objasnio je Nikolić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs