Epidemija malih boginja u Boru, u Srbiji 27 obolelih: Ko je u najvećem riziku?
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- U Srbiji je od početka 2026. registrovano 27 slučajeva malih boginja, a najveće žarište je Bor, gde je prijavljena epidemija.
- Najviše obolelih su nevakcinisana deca mlađa od četiri godine i odrasli stariji od 20 godina, uz veći rizik od komplikacija.
- Batut sprovodi pojačan nadzor i podseća da je MMR vakcina najefikasnija zaštita, posebno za nevakcinisanu decu i zdravstvene radnike.
U Srbiji je od početka 2026. godine do 8. novembra registrovano 27 slučajeva malih boginja. Najveći broj obolelih zabeležen je tokom oktobra i početkom novembra, kada je potvrđeno 22 slučaja. Najveće žarište je Bor, gde je prijavljena epidemija. Zdravstvene ustanove sprovode pojačan epidemiološki nadzor i mere zaštite, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
U kojim mestima ima malih boginja?
Prema podacima o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji, od ukupnog broja registrovanih slučajeva, 18 je povezano sa epidemijom na teritoriji grada Bora, koja je prijavljena 4. novembra. Epidemija je prvobitno, 9. oktobra, bila prijavljena samo u naselju Sever.
Tokom oktobra i početkom novembra registrovana su i dva slučaja u Beogradu, dok je po jedan slučaj potvrđen u Požarevcu i na teritoriji nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica. Slučaj u Požarevcu odnosi se na zdravstvenog radnika koji je bio u kontaktu sa obolelom osobom iz Bora u Opštoj bolnici u Požarevcu.
Ranije tokom godine po jedan slučaj zabeležen je u Novom Pazaru i Beogradu, u aprilu, odnosno maju, dok su tokom avgusta i septembra registrovana tri slučaja na teritoriji nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica.
Ko je u najvećem riziku?
Podaci pokazuju da su među obolelima najzastupljenija nevakcinisana deca mlađa od četiri godine, ali i odrasle osobe starije od 20 godina.
Male boginje (morbili) predstavljaju akutno, veoma zarazno virusno oboljenje koje može imati tešku kliničku sliku i dovesti do ozbiljnih komplikacija, pa čak i smrtnog ishoda. Komplikacije su češće kod dece mlađe od pet godina, odraslih starijih od 20 godina i osoba sa oslabljenim imunitetom.
Među mogućim komplikacijama su upala srednjeg uha, upala pluća i zapaljenje mozga, dok se nekoliko godina nakon infekcije može javiti i retka, ali veoma teška komplikacija – subakutni sklerozirajući panencefalitis, to jest, progresivno zapaljenje i postepeno oštećenje mozga koje se može javiti godinama nakon preležanih malih boginja.
Pojačane mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama u Srbiji sprovode se od 7. februara 2024. godine. One podrazumevaju prijavljivanje sumnjivih slučajeva, laboratorijsku dijagnostiku, izolaciju i lečenje obolelih, epidemiološki nadzor, kao i vakcinaciju nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba. Posebna pažnja posvećuje se vakcinaciji osetljivih osoba koje su bile u kontaktu sa obolelima, u roku od 72 sata.
Kako se zaštiti?
Najefikasnija i najbezbednija zaštita od malih boginja je pravovremena imunizacija MMR vakcinom, koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubele. Prema kalendaru obavezne imunizacije u Srbiji, prva doza daje se sa navršenih 12 meseci života, a druga pre polaska u prvi razred osnovne škole.
Ipak, obuhvat vakcinacijom i dalje nije na zadovoljavajućem nivou. Tokom 2025. godine prvu dozu MMR vakcine u drugoj godini života primilo je 72,8 odsto planirane populacije, dok je obuhvat drugom dozom, pred polazak u prvi razred, iznosio 91 odsto.
Zbog toga je posebno važno da se sprovede imunizacija sve dece uzrasta od 12 meseci do navršenih 18 godina koja nisu vakcinisana u skladu sa kalendarom. MMR vakcinacija obavezna je i za zdravstvene radnike rođene 1971. godine i kasnije koji nisu primili dve doze vakcine sa komponentom protiv morbila, odnosno kod kojih je serološki test na antitela protiv malih boginja negativan.
Kakva je situacija u Evropi?
Povećan broj obolelih od malih boginja beleži se i u drugim evropskim zemljama. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Evropskom regionu SZO je od početka 2026. godine do 30. septembra registrovano 15.239 slučajeva morbila. Čak 92 odsto obolelih zabeleženo je u devet zemalja, među kojima prednjači Kazahstan sa 7.333 slučaja, zatim Ruska Federacija sa 1.416 i Turska sa 1.141 slučajem. U istom periodu u Evropskom regionu SZO zabeležena su i dva smrtna ishoda uzrokovana malim boginjama.
Epidemiološki nadzor u Srbiji nastavlja se i u narednom periodu, a trajanje pojačanih mera zavisiće od razvoja situacije, naročito u područjima u kojima su registrovana žarišta epidemije.
Izvor: batut.org.rs/ zdravlje.kurir.rs