REČ STRUČNJAKA: Sve o sekundarnnoj hipertenziji

Povišen krvni pritisak nastao kao posledica oboljenja nekog organa ili sistema naziva se sekundarna hipertenzija. Oko pet odsto pacijenata s hipertenzijom ima taj oblik bolesti. Sekundarna hipertenzija javlja se kod oboljenja bubrega, poremećaja u radu žlezda sa unutrašnjim lučenjem, tumora, oboljenja aorte ili kao neželjeno dejstvo nekih lekova. U bubrežnim bolestima hipertenzija nastaje kao posledica suženja bubrežnih arterija ili propadanja bubrežnog tkiva. Oboljenja nadbubrežnih žlezda koja dovode do hipertenzije su feohromocitom, Kušingov sindrom i primarni aldosteronizam. Ubrzan ili usporen rad štitaste žlezde takođe mogu da uzrokuju hipertenziju. Do razvoja hipertenzije dolazi i kod poremećaja spavanja u apneja sindroma u spavanju, pri hroničnoj upotrebi nekih lekova ili konzumiranju većih količina alkohola. Lekovi koji imaju uticaj na krvni pritisak su oralni kontraceptivi, nesteroidni antiinflamatorni lekovi („brufen“, „diklofen“ i sl.), antidepresivi i kortikosteroidi. Nagli prekid u uzimanju antihipertenziva, takođe, može dovesti do znatnog skoka krvnog pritiska. I suženje aorte (koarktacija) izdvaja se kao jedan od uzroka bolesti. Primarna hipertenzija znatno je učestalija od sekundarne i obuhvata oko 95 odsto svih pacijenata s povišenim krvnim pritiskom. Kod tog oblika bolesti uzrok nije poznat i zato se u tom slučaju leči posledica, to jest visok krvni pritisak. S druge strane, kod sekundarne hipertenzije uzrok bolesti je poznat i njegovo lečenje ili otklanjanje dovodi do normalizacije krvnog pritiska. Na sekundarnu hipertenziju treba naročito misliti kod mladih pacijenata s hipertenzijom, mada se bolest javlja u svim životnim dobima. Priroda bolesti je takva da zahteva multidisciplinaran pristup u dijagnostikovanju i lečenju.