Startap kompanije Kada je OK ugraditi saunu

Kada je „Transfervajz“ (TransferWise) nedavno preselio sedište na novu lokaciju u Londonu, ta kompanija za pružanje usluga transfera novca putem interneta stavila je saunu u poslovni prostor. Ta vrsta ekstravagancije izaziva podsmeh prema tehnološkim startap kompanijama, koje se karikiraju tvrdnjama da su spremne da ulože u stolove za stoni tenis pre nego što uberu prvi profit. Ali sauna nije puki znak luksuza. Osnivači „Transfervajza“ su iz Estonije. Veliki deo poslovanja smešten je u ovoj zemlji na obali Baltičkog mora. Tokom nedavnog razgovora sa Tavetom Hinrikusom (Taavet Hinrikus), suosnivačem kompanije, zapanjilo me je to kako je postao entuzijastičan kada je počeo da govori o korporativnoj kulturi koju pokušava da neguje. On želi da njegovi zaposleni veruju da su deo „revolucije“, a ne samo radna snaga. Želi da podstiče uvažavanje u radnom okruženju. „Ako nema drame, karma će biti dobra“, navodi on. Da bi im ulio te vrednosti, on šalje novozaposlene u Londonu ili Njujorku u Talin, glavni grad Estonije, da tamo provedu prvu radnu nedelju i da pohađaju intenzivan kurs o istoriji i vrednostima kompanije. Stvaranje definisane kulture u startapu je važno, naročito kada je reč o tehnološkim kompanijama. Investiranje rizičnog kapitala dozvoljava im da brzo zapošljavaju. Međutim, sa tako brzim rastom tih organizacija pridošlicama može biti teško da se uklope i shvate njihovu poslovnu kulturu, pa se može dogoditi da zaposleni vuku na različite strane. U Silicijumskoj dolini postoji tendencija da se ovaj problem rešava tako što se u okruženje stavljaju nalepnice sa porukama. Prilikom posete kancelarijama „Fejsbuka“ (Facebook) u kalifornijskom gradu Menlo Park pre nekoliko godina uočio sam postere na zidovima sa matrama kao što su „Budi brz i pokreći stvari“ i „Šta bi uradio da se ne plašiš“. Namera je bila da se podstaknu zaposleni da unose novine i rade brzo. Nekom autsajderu ti slogani mogu se činiti orvelovski. Međutim, svuda u ogromnim kancelarijama „Fejsbuka“ za stolovima su sedeli mladi ljudi koji su brzo kucali. Nisam mogao da uočim ikog ko dangubi oko stolova za stoni tenis. Druge tehnološke kompanije daju stimulanse imajući u vidu poslovnu kulturu kojoj teže. „Songkik“ (Songkick), britanska startap kompanija koja pruža informacije o koncertima, poklanja novozaposlenima komplet diskova sa serijom „Zapadno krilo“ (The West Wing). Majkl Ju (Michelle You), suosnivač „Songkika“, rekao mi je pre nekoliko godina da ta serija predstavlja „idealizovanu verziju onoga što bismo voleli da imamo u ‚Songkiku‘. Mesto gde ljudi veruju jedni drugima, imaju dobar učinak, odgovorni su, podstiču jedni druge na visoke standarde i međusobno su iskreni“. „Evernout“ (Evernote), grupacija koja se bavi izradom aplikacija za unapređenje produktivnosti, jedna je od kompanija u Silicijumskoj dolini koje dozvoljavaju zaposlenima da uzmu „neograničene odmore“. Fil Lajbin (Phil Libin), izvršni direktor, kaže da su njegovi zaposleni u početku reagovali tako što su uzimali čak i manje slobodnih dana. To ga je nateralo da traži od svih zaposlenih da uzimaju bar jednonedeljni odmor i da ponudi 1.000 dolara za organizovanje putovanja koje će im „proširiti vidike“. Cilj ove politike je da stvori kreativnu i zadovoljnu radnu snagu. Fokusiranost na poslovnu kulturu donosi rezultate. Jedno istraživanje „Glasdora“ (Glassdoor), kompanije specijalizovane za zapošljavanje, pod nazivom „Da li se poslovna kultura isplati“, pokazalo je da su cene akcija javnih preduzeća koja su zaposleni ocenili kao dobra mesta za rad i hvalili korporativne vrednosti u njima stalno bile više od ostalih na berzi. Tehnološke startap kompanije bi mogle da naiđu na prepreke ako prekasno počnu da uvode poslovnu kulturu. Mnogi boluju od kompleksa „mačo-programera“ (brogrammer), koji je sveprisutan u digitalnim start-ap kompanijama gde su pretežno zaposleni mladi muškarci. Prošle godine „Uber“, proizvođač aplikacije koja nudi alternativu taksi prevozu, uputila je izvinjenje nakon što je jedan od glavnih direktora ove grupacije rekao da će možda angažovati privatne detektive kako bi došao do privatnih informacija o blogerki koja je kritikovala ovu kompaniju. Čini se da je taj incident opravdao prethodne zamerke upućene na račun „Uberovog“ stava prema ženama. Pre toga je direktor „Ubera“ Trevis Kalanik (Travis Kalanick) izjavio da mu kompanija služi da postane poželjniji kod žena i da pozitivno utiče na njegov seksualni život. Kako „Uber“ mora da brine o tome da se žene osećaju sigurno kada koriste usluge te kompanije i da postane mesto gde bi žene želele da rade, ovo su bile strašne greške. Nakon toga Kalanik je izjavio da kompanija mora biti „otvorena i dovoljno predusretljiva da bi pokazala ljudima pozitivna načela koja su u osnovi njene poslovne kulture“. Uzevši u obzir mogućnosti i zamke, logično je da preduzetnici poput Hinrikusa provode vreme razmišljajući o poslovnoj kulturi svoje kompanije. Na kraju krajeva, koji je bolji način da se razumeju koreni i ciljevi smele estonske startap kompanije nego na sastancima u sauni? Murad Ahmed