ČLANOVI AMERIČKE PRIVREDNE KOMORE SASTALI SE SA SINIŠOM MALIM: Na prvom mestu rešiti pitanje poreskih propisa

Članovi Američke privredne komore (AmCham) u Beogradu ukazali su danas na radnom doručku sa ministrom finansija Sinišom Malim na tri ključne kategorije problema koje privrednici te organizacije žele da država reši u narednom periodu.

"Na prvom mestu su poreski propisi, postupak donošenja i usvajanja propisa i učešće javnosti, i nakon toga sprovođenje propisa", poručila je predsednica Američke privredne komore Jelena Pavlović.

Na panelu u organizaciji AmCham-a, na kojem se govorilo o fiskalnim i ekonomskim reformama koje će ministarstvo finansija sprovoditi u okviru fiskalne politike 2018. i 2019. godine, kao i o prioritetima kompanija članica AmCham-a, privrednici su ministru imali priliku da postave pitanja i ukažu na probleme u poslovanju.

Predstavnici međunarodnog kapitala istakli su kao drugi ključni problem u poslovanju, pored izmena poreskih propisa važnost da država reši problem sive ekonomije. Studija Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podsetila je Pavlović, pokazuje da je obim sive ekonomije 2016. godine identičan sa brojkama iz 2012. godine i čini 30 odsto BDP-a zemlje.

Objašnjava da je između ove dve godine bio period rasta sive ekonomije, zatim smanjenje, ali da se siva ekonomija ponovo vratila na nivo koji je bio 2012. godine. Treća kategorija problema na koju su ukazali iz AmCham-a je pitanje vladavine prava i rada pravosuđa.

"Za nas iz privrede je važno otklanjanje nedostataka u sistemu koji podstiču korupciju pa smo danas sa ministrom Malim razgovarali i o javnim nabavkama".

Ministar Mali je rekao da je svestan postojanja kritika na Zakon o javnim nabavkama te da se upravo najvažnije izmene tog propisa odnose na transparentnost i da su izmene usklađene sa EU regulativama.

"Velike su kritike postojećeg Zakona o javnim nabavkama. Ideje su bile da se on menja i to stoji na papiru već duži vremenski period. To je jedan od zakona koji smo zatekli", rekao je Mali.

Govoreći o uvođenju Dina kartice, kazao je da je namera države bila da se snize troškovi za građane i da novac od "provizije" prilikom korišćenja kartice zadrži u Srbiji.

"Možda je to državni intervencionizam u okviru jednog malog tržišta gde postoje neke druge strane firme kao što je Masterkard ili Viza, ali mislim da je to dobro". Ministar je tokom panela, govoreći o Članu 9. Zakona o međubankarskim naknadama rekao da je taj deo zakona s jedne strane osporavan, a s druge da je njegov efekat da pospeši konkurentnost na domaćem tržištu.

"Kada se pogleda netiranje svih kreditinih transakcija u Srbiji, 20 odsto se uradi u Srbiji a 80 odsto van zemlje. Vidim da su reakcije zanatljija dobre. Njima je skupo da neko provuče Vizu ili neku drugi karticu. Manji biznisi sve više žele da koriste Dina karticu. Mislim da smo dobru stvar uradili, neko može možda da se malo ljuti ali efekat će biti niži troškovi".

Ali, kaže Mali, pratiće se efekti, "pa ćemo da vidimo da li je to tako kako smo mi zamislili i da li će efekti biti takvi kako smo mi zamislili u mesecima koji dolaze pa ćemo biti otvoreni ako neke stvari treba da promenimo".

Pavlović je rekla da je AmCham pokrenula projekat i da je u toku studija za inovativnu terapiju i inovativne lekove, a na pitanje upućeno Malom da li je Ministarstvo finansija zainteresovano da delegira svog člana u radnu grupu koja radi na ovoj studiji, ministar kaže: "Delegiraćemo koga god treba. Mislim da smo u oblasti zdravstva uradili ogromnu stvar", ocenio je Mali.

Kaže da će država imati vrlo brzo kontrolne mehanizme za trošenje sredstava različitih državnih institucija i da se o tome razgovara sa MMF-om.

Pavlović je napomenula da AmCham "ne propušta da uvidi sve dobre reformske poteze koje vlada učini, da ih pohvalimo, da pomognemo čak da se oni dese, da se sprovedu ali isto tako ne libimo se da ukažemo na probleme i na nedostatke gde oni postoje".

Američka privredna komora okuplja 200 privatnih američkih domaćih i međunarodnih kompanija koje posluju u Srbiji, a koje zapošljavaju oko 100.000 građana. Podaci za 2016. godinu kažu da su te kompanije uplatile 3,7 milijardi evra akciza i PDV-a u budžet Srbije, a sa drugim porezima koji su plaćeni, američke kompanije su doprinele više od polovine novca srpskom budžetu, rekla je Pavlović.

(Kurir.rs/Tanjug)