KAKO JE ŠOLAK POSTAO NAJBOGATIJI SRBIN: Prelomna 2014. godina za Junajted grupu – donošenje medijskih zakona u Srbiji (12)

Iako je na terenu svoj biznis širio po principima laso biznisa, Dragan Šolak je nastojao da svoju firmu upakuje u formu modernih zapadnih kompanija kako bi je povezao sa velikim investicionim fondovima. Kada mu je to na kraju i pošlo za rukom, Junajted grupa je na raspolaganje dobila značajna sredstva za osnivanje medija i proizvodnju medijskih sadržaja.

Mogućnost da kablovski operateri ujedno budu postalo je predmet ozbiljnih rasprava tokom donošenja medijskih zakona u Srbiji. Skupština Srbije usvojila je 2. avgusta 2014. Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju i medijima, kojima je distributerima omogućeno da proizvode sadržaj i favorizuju vlastite kanale. Taj događaj je predstavljao jednu od prelomnih tačaka za dalji razvoj Šolakovog biznisa.

Nametnuta zakonska rešenja

Iako je pitanje mogućnosti da operateri budu vlasnici kanala i televizijskih sadržaja bilo jedno od centralnih tokom izrade zakona, da je odluka prevagnula u korist operatera moglo se zaključiti tek pažljivim čitanjem dva doneta medijska zakona. U Zakonu o elektronskim medijima navedeno je da je operater “lice koje obavlja, ili je ovlašćeno da obavlja, elektronsku komunikacionu uslugu distribucije medijskih sadržaja”, iz čega se stiče utisak da je to njegovo jedino pravo i obaveza.

Međutim, u Zakonu o javnom informisanju i medijima navedeno je da osnivači medijskih kuća mogu da distribuiraju sadržaj preko povezanog pravnog lica. Formalnopravno, bitno je samo da su u pitanju dva odvojena pravna lica, tačnije dve firme. Pa ipak, od samih zakonskih rešenja, mnogo je zanimljivije kako je izgledao proces donošenja novih zakona koji su otvorili Junajted grupi da preuzme primat u industriji sporta i zabave (Sport Klub, Grand i IDJ), ali i da stvori informativne kanale, koje je vrlo brzo instrumentalizovala u cilju ostvarenja svojih poslovnih ciljeva.

Istražujući kako je tekao proces usaglašavanja novih zakonskih rešenja i kako je došlo do toga da operaterima bude dozvoljeno da budu vlasnici TV kanala i proizvođači sadržaja, tim novinara Medijske opservatorije (Media Observatory) otkrio je da je sporna zakonska odredba u nacrt zakona uneta tokom usaglašavanja u Jedinici za proširenje pri Generalnoj direkciji Evropske komisije. Prema nalazima ove grupe istraživačkih novinara, verzija nacrta Zakona o elektronskim medijima iz oktobra 2013. godine, onemogućavala je kablovskim distributerima da imaju informativne programe, što se nije odnosilo na druge sadržaje (sportske, zabavne, filmske..). Prema članu 109. tog nacrta "da bi se sprečilo narušavanje medijskog pluralizma ili vršenje prevelikog uticaja na javno mnjenje” operaterima nije bilo dozvoljeno da pružaju “medijske usluge specijalizovane za informativni programski sadržaj".

Ova odredba našla se na meti kritike pod izgovorom da favorizuje Telekom kome se na ovaj način omogućava da ima vlastiti sportski program (vlasništvo sportskog kanala Arena), dok je konkurencija navodno bila diskriminisana zabranom osnivanja informativnih kanala. SBB, kao vodeći kablovski operater u zemlji u to vreme, insistirao je na povlačenju ove odredbe kako bi se operaterima omogućilo da proizvode informativni program. Kako je usred javne rasprave o medijskim zakonima došlo do rekonstrukcije vlade, formirana je nova radna grupa koju su činili Saša Mirković iz ANEM-a, Siniša Isakov iz pokrajinskog javnog servisa RTV-a, Đorđe Vlajić iz javnog servisa RTS-a, vladika Porfirije iz Radiodifuzne agencije RRA, kao i Saša Gajin, stručnjak za medijsko pravo. Konačne verzije nacrta medijskih zakona, koje su poslate u Brisel, nisu dozvoljavale distributerima da budu pružaoci sadržaja (prema članu 46. Zakona o javnom informisanju i medijima).

Kao kandidat za članstvo u EU, pre usvajanja bilo kog zakona Srbija je obavezna da nacrte zakona pošalje briselskoj Jedinici za proširenje pri Generalnoj direkciji Evropske komisije. Tek nakon dobijanja komentara na zakonske predloge iz Brisela, revidirani nacrt može ići na usvajanje u Vladu i Skupštinu.

Priprema terena za osvajanje medijskog prostora Srbije

U jeku javne rasprave, 16. septembra 2013. godine, u Srbiji je registrovana firma Adria News d.o.o, vlasnik N1 TV, čija je glavna delatnost proizvodnja i emitovanje televizijskog programa. Osnivač i jedini vlasnik je firma Adria News S.a.r.l. sa sedištem u Luksemburgu. U oktobru 2013, privatni investicioni fond KKR, sa sedištem u Njujorku, kupio je većinsko vlasništvo u Junajted grupi od drugog privatnog fonda Mid Europa. Nešto ranije, u januaru 2013, bivši američki ambasador u Srbiji Kameron Manter počeo je da radi kao viši savetnik Upravnog odbora SBB–Telemach grupe.

Zahvaljujući novim zakonskim rešenjima, kablovska televizijska stanica N1, partner CNN-a na Balkanu, od 30. oktobra 2014. počela je s emitovanjem programa putem najvećeg operatera u region SBB-Telemach grupe. Zahvaljujući činjenici da se nalaze u vlasništvu istog lica, TV N1 je dobila privilegiju da u digitalnom sistemu SBB zauzme broj 1. Ključno pitanje u vezi sa donošenjem seta medijskih zakona koji su išli na ruku Šolakovom konceptu širenja i daljeg uništavanja Telekoma glasilo je: Kako je kontroverzni srpski milijarder svojim lobiranjem uspeo da izdejstvuje zakone koji su očigledno bili krojeni po njegovoj meri?

U SLEDEĆEM NASTAVKU: Krojenje zakona uz pomoć lobista u Briselu i Vašingtonu

Bonus video: