KAKO JE ŠOLAK POSTAO NAJBOGATIJI SRBIN: Zašto su državni konkurenti SBB-a kasno otkrili internet i kablovsku televiziju? (6)

Koliko su Telekom Srbija i PTT početkom 2000-ih sticajem okolnosti i pogrešnih odluka bili onemogućeni da ozbiljnije uđu u biznis kablovske televizije i maloprodaje interneta, najbolje svedoči podatak da je Telekom sa maloprodajom interneta krenuo tek od 2006. godine, a sa maloprodajom kablovske televizije tek u decembru 2008.

Do tog trenutka, konkurencija koja je od Telekoma kupovala internet u veleprodaji, već je preuzela veliki deo potrošača, dok su SBB Dragana Šolaka i, sa njim kartelski povezani, provajderi to isto uradili na polju kablovske televizije.

Za razliku od srpskog Telekoma, hrvatski i slovenački državni operateri kablovsku prodaju su započeli još 2005. godine, a srpski SBB od 2001. godine. U takvim okolnostima, dok se u javnosti naširoko pričalo o monopolu Telekoma, situacija na terenu izgledala je potpuno drugačije: privatni operateri u Srbiji imali su na raspolaganju Telekomovu infrastrukturu (kanalizaciju i međugradsku kablovsku mrežu), dok su na tržištu maloprodaje bili jedini provajderi televizije, pa čak i interneta. U tom periodu, privatni kablovski operateri stekli su ogromnu snagu na tržištu koja se ogleda kako u broju korisnika što je, s obzirom na prirodu ove vrste delatnosti gde je samim korisnicima teško da promene jednom prihvaćenog pružaoca usluga, bilo od velikog značaja za njihov dalji razvoj i stabilno finansijsko poslovanje.

Pored čitavog spleta nepovoljnih okolnosti, političkih stega, ali i pogrešnih poslovnih odluka, Telekom se našao u ozbiljnom tehnološkom problemu usled neodgovarajuće infrastrukture. Odlukom da kompanija svoju mrežu bazira prvenstveno na bakarnoj prenosnoj tehnologiji, koja u tehničkom smislu ima manju propusnu moć u odnosu na optičke kablove. Time su drastično umanjene performanse Telekomove mreže, posebno u vreme kada HD kanali postaju standard u kablovskoj ponudi i kada domaćinstva, zbog nižih i pristupačnijih cena, u sve većem broju koriste više TV uređaja. Tek posle 2012. godine, sa višegodišnjim zakašnjenjem u odnosu na konkurenciju, Telekom je počeo da postavlja optičke kablove u šta je kompanija uložila značajna sredstva.

Usled navedenih okolnosti, SBB je potisnuo Telekom iz velikih gradova u Srbiji, zbog čega je u jesen 2018. tržišno učešće državnog operatera u distribuciji televizije u Novom Sadu i Kragujevcu palo na neverovatnih 2 odsto, dok je u istim gradovima SBB preuzeo primat čak i na polju fiksne telefonije. Tek za nijansu je bila bolja situacija u Beogradu, ali ni tu Telekomovo učešće na tržištu nije prelazilo 10 procenata. Potiskivanjem Telekoma iz najvećih gradova, SBB je uspostavio medijsku dominaciju dok su ostali kablovski provajderi uglavnom bili deo organizovanog kartela koji je morao da emituju SBB kanale.

Pri svemu tome, SBB je svoju mrežu širio bez ikakvih dozvola, prebacivanjem kablova sa zgrade na zgradu, protivpravno koristeći stubove ulične rasvete i elektromreže, te korišćenjem svih raspoloživih kanalizacija javnih preduzeća kroz koje je mogao da provlači svoje kablove. Međutim, osim generalne telekomunikacione dozvole za obavljanje delatnosti, sve vreme poslovanja SBB nije pribavio gotovo ni jedinu jedinu dozvolu za razvlačenje mreže, posebno u gusto naseljenim urbanim sredinama što je dovelo do zastrašujućih slika iz centralnih područja velikih srpskih gradova.

U SLEDEĆEM NASTAVKU: Stvaranje privatnog bogatstva nezakonitim korišćenjem i uzurpacijom javnih resursa