Slučaj pisma u kome je grupa američkih kongresmena, sa poznatim albanskim lobistima Ričijem Toresom i Džejmsom Mekgavernom na čelu, od predsednika Bajdena zatražila da nepodobnim subjektima iz Srbije uvede sankcije, predstavlja primer delovanja dobro uhodanog mehanizma koji funkcioniše pod dirigentskom palicom Dragana Šolaka i njegove Junajted grupe.
Ta mreža povezanih političara, instrumentalizovanih medija i nevladinih organizacija formirana je s ciljem da ukloni svakoga ko Šolakovim firmama predstavlja konkurenciju i prepreku za ostvarivanje ekstraprofita.
Otuda ne treba da čudi što se pismo američkih kongresmena pojavilo samo dan nakon posete Dragana Ðilasa i Borka Stefanovića Vašingtonu, kao ni to što je sadržaj pisma svetlost dana ugledao baš posredstvom medija u Šolakovom vlasništvu. Takođe, činjenica da se u pismu ciljaju predsednik Srbije, Telekom i mediji koji predstavljaju komercijalnu konkurenciju Junajted mediji, ilustrativno govori šta je motiv i čiji novac stoji iza ovog lobističkog pokušaja da se Srbija vrati u vreme monopola Junajted grupe i njenog vlasnika.
Nemilosrdna borba za ekstraprofit
Težnju da poslovno i medijski zavlada zapadnim Balkanom, kompanija u vlasništvu Dragana Šolaka otvoreno pokazuje poslednjih desetak godina. Od svog osnivanja, s početka 2000-ih, ona je zabeležila astronomski rast počev od lokalnog kablovskog operatera KDS, preko nacionalnog operatera SBB, pa sve do veće i kompleksnije regionalne grupacije okupljene u okviru krovne kompanije Junajted grupa, koja pored SBB obuhvata i Telemah, Junajted mediju i mnoge druge povezane firme.
Ovakav rast u vreme tranzicionih procesa na prostoru bivše Jugoslavije bio je moguć u uslovima postojanja slabih i korumpiranih institucija, niskog životnog standarda stanovništva, ali i tehnoloških promena koje su se u to vreme dešavale u svetu. Po potrebi, koristeći se štapom i šargarepom, kad god je to bilo moguće, Šolak je najpre potkupljivao ljude na ključnim pozicijama u državnoj administraciji, regulatornim telima i konkurentskim firmama, da bi onda vršio akvizicije i eliminaciju konkurencije, sve dok nije uspostavio dominantan položaj na tržištu telekomunikacija.
U onim slučajevima gde potkupljivanje pojedinaca nije bilo moguće, na scenu je stupao medijsko-politički mehanizam Grupe. Uz pomoć te strukture, protiv svih onih koji su se našli na putu stvaranja ekstraprofita, vlasnik UG je upotrebljavao medijsku batinu koju je godinama unazad pažljivo stvarao. Tako su se na udaru Šolakove medijske pesnice našli srpski, ali i Hrvatski telekom, Telenor, A1, Vajrles medija, konkurentski mediji i produkcijske kuće, poput RTS, Pinka, Adrija medija grupe, Fajerflaj produkcije, te regulatorna tela koja nastoje da profesionalno rade svoj posao.
Profit kao jedina ideologija
Iako se delovanje korporativnog mehanizma UG za domaću i međunarodnu javnost često ideološki pakuje u celofan borbe za ideale demokratije, nezavisnih medija i slobodnog tržišta, pažljiva analiza delovanja ovog konglomerata jasno pokazuje sve suprotno od proklamovanih ciljeva. Mete koje se nalaze na udaru ove strukture i motivi zbog kojih se one napadaju pokazuju da se iza svih visokoparnih parola kriju ekstraprofit i uništavanje konkurencije. Kada jednom uspostavi dominantnu poziciju na tržištu, ta kompanija je bez izuzetka demonstrirala spremnost da je i zloupotrebi kako bi svom vlasniku donela dodatnu zaradu.
U tu svrhu kreiran je i prepoznatljiv modus operandi koji ima za cilj da agresivne kampanje budu kamuflirane narativom o Šolakovoj grupi kao žrtvi koja se stalno nalazi na udaru vlasti i njenih medija. Upravo ova zamena teza već duže vreme predstavlja osnovu odbrane i medijske komunikacije kompanija u okviru Grupe, koje posluju u svim zemljama regiona. U tom narativu njegove firme su stalne žrtve vlada na Balkanu, lokalnih samouprava, regulatornih tela, komisija, institucija, konkurencije, pa čak i onda kada svi objektivni pokazatelji govore da uspostavljaju monopol, nemilosrdno gutajući svoju konkurenciju.
Da je u delovanju mehanizma UG jedina ideologija profit, svedoči i okolnost da u medijima pod kontrolom Grupe redovni komentatori i citirani izvori dolaze iz najrazličitijih političkih kuhinja sa samo jednim zajedničkim imeniteljem - da su na liniji korporativnih interesa Grupe i političkih smernica Multikomove političke stranke.
Struktura mehanizma
U svrhu obračuna sa onima koji se nađu na putu korporativnim interesima UG, formirana je povezana struktura koja se sastoji od medija, političkih subjekata, čitavih nevladinih organizacija ili pak njihovih istaknutih pojedinaca. Ovako strukturiran mehanizam služi za napade na konkurenciju, regulatorna tela, nepodobne političare i pojedince iz državnih struktura, što se vidi kako iz izbora tema, tako i iz načina na koji se te teme obrađuju od strane delova ove mreže.
Vrh piramide i mozak mehanizma predstavljaju kompanija Junajted grupa i njen vlasnik Dragan Šolak. S obzirom na to da je reč o firmi koja se bavi kablovskim provajdingom, ključni momenat u njenom rastu predstavljao je trenutak kada je dobijen pristanak vlasti u Srbiji da se kablovskim provajderima dozvoli da ujedno budu i vlasnici medija i proizvođači TV programa. Ono što se decenijama unazad smatralo demokratskim standardom u borbi protiv koncentracije vlasništva u medijima, u Srbiji je srušeno zakonima iz 2014. godine, što je bilo posledica trulog kompromisa i specifične konstelacije interesa u tom trenutku, ali i uspešnog lobiranja UG u Briselu.
Na osnovu ovih zakona, Grupa počinje da pravi sopstvene medije, kako komercijalne, tako i informativne, da bi ih 2019. objedinila u okviru svoje ćerke firme Junajted medija. U sastav poslovne mreže ulazi i Dajrekt medija, nekadašnja Ðilasova firma specijalizovana za proizvodnju multimedijalnih sadržaja.
U direktnom vlasništvu UM u Srbiji danas su mediji TV N1, TV Nova S, dnevne novine Nova i Danas, te čitav niz radio-stanica. Svi ovi mediji prepoznatljivi su po uređivačkoj politici koja slepo sledi korporativne interese svog vlasnika, kršeći pri tome sve profesionalne norme.
Pored medija koji su u vlasništvu Grupe, u sklopu mehanizma nalaze se i takozvani sajlent partneri - nevladine organizacije i kompanije za koje se sa sigurnošću može tvrditi da su deo mehanizma, ali sa kojima Šolakova kompanija nema formalne i vidljive poslovne veze i odnose.
Ove organizacije imaju ulogu jačanja poverenja u narativ koji kreira mašinerija UM. S obzirom na to da su mediji u vlasništvu Šolaka po definiciji u sukobu interesa kada pišu o konkurenciji svog vlasnika, vremenom je poverenje u njihovo izveštavanje ozbiljno erodiralo, zbog čega je u igru bilo neophodno uvesti nove, naizgled nezavisne igrače. Pa ipak, izbor tema, kampanje i metodologija rada potvrđuju čvrstu interesnu povezanost sa Grupom. Taj tzv. zamenski trust mehanizma čine nevladine organizacije i neprofitni mediji - KRIK, CINS, BIRN, CRTA, Istinomer, Birodi. Pored jačanja narušenog poverenja u medije u vlasništvu UM, ovi delovi mehanizma imaju važnu ulogu i u procesu lobiranja u korist Šolakovih firmi kako u Briselu, tako i u nekim drugim svetskim centrima moći.
U istom medijskom frontu nalaze se i nedeljnici Vreme i NIN, koji nisu u vlasništvu UM, ali putem reklama i marketinških finansijskih aranžmana interesno su povezani sa Grupom i, kao takvi, bitan su deo mehanizma, što je takođe vidljivo iz njihove uređivačke politike.
Ðilasova stranka kao političko krilo Šolakovog biznisa
Za potrebe stvaranja političke alternative i Šolakovim ciljevima podređene političke grupacije, firma Multikom, u vlasništvu Dragana Ðilasa, za koju postoje indicije o prikrivenim vezama sa Šolakovim biznisom, formirala je svoju političku partiju - Stranku slobode i pravde. Značajan broj funkcionera te stranke nalazi se na platnom spisku Multikoma, što dokazuje jasne veze između te firme i partije, a najsnažniji dokaz povezanosti leži u činjenici da je predsednik SSP ujedno i vlasnik pomenute kompanije, što ta dva entiteta stavlja u poziciju svojevrsne personalne unije.
Iako nema zvaničnih podataka o finansijskim i poslovnim vezama, na istom frontu našao se i tabloidni portal Direktno.rs, za koji takođe postoje indicije da je pod kontrolom Dragana Ðilasa, na šta ukazuje uređivačka politika tog medija.
Ovako formiran mehanizam postao je okosnica Šolakovoj grupi za obračun sa svima onima koji mu se nađu na putu. I tu Srbija nije izuzetak. Isti obrazac primenjen je i širom regiona, kako u Sloveniji i Hrvatskoj, tako i u BiH, CG, a odskoro i u Bugarskoj. On služi kako za kompromitaciju onih koji smetaju, tako i za disciplinovanje javnih aktera koji nisu na platnom spisku grupe, ali koji iz straha od medijskih napada ne smeju ni da joj se suprotstave.
Redakcija Kurira
NE PROPUSTITE
NE PROPUSTITE
Bonus video:
