Najnovije vesti

ŠOLAKOVO BIZNIS MULJANJE: Počeo s piratskim diskovima, profitirao od sankcija devedesetih, hteo da ukrade lokal PGP u Ljubljani
Foto: Printscreen

EKSKLUZIVNO istraživanje Kurira: Velika pljačka u jugoistočnoj Evropi pod plaštom demokratije i borbe za slobodu medija

ŠOLAKOVO BIZNIS MULJANJE: Počeo s piratskim diskovima, profitirao od sankcija devedesetih, hteo da ukrade lokal PGP u Ljubljani

Politika
08:24h

Poslovni uspon vlasnika Junajted grupe kreće devedesetih, što je bilo idealno vreme da prvi put u biznisu pokaže svoje sklonosti ka zaobilaženju, ali i brutalnom gaženju zakona. Ovaj princip primenjuje i danas

Poput lavine koja počinje od sasvim male grudve, najveća pljačka u jugoistočnoj Evropi pod plaštom demokratije i borbe za slobodu medija izrasla je iz sasvim skromnog, mutnog i ciljanog posla Dragana Šolaka, osnivača i vlasnika kablovske mreže SBB i krovne kompanije Junajted grupa. Poslovni uspon ovog tajkuna iz Kragujevca počeo je 90-ih godina prošlog veka, što je bilo idealno vreme da Šolak prvi put u biznisu pokaže svoje sklonosti ka zaobilaženju, ali i brutalnom gaženju zakona. Ovaj manir će ga pratiti sve do danas, kada je, zahvaljujući enormnom ličnom bogatstvu i interesno-poslovnom lobiju kojim upravlja, postao figura koja ima nezajažljivu ambiciju da potopi sve oko sebe i na poslovnom i na političkom polju.

Njuh za pirateriju

Njegov otac Njegoš Šolak početkom devedesetih godina bio je dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu (1990-1993). Prema svedočenju poznanika ove familije, stariji Šolak je, osim što je sinu Draganu dao početni kapital za pokretanje biznisa, stajao i iza osmišljavanja koncepta i osnivanja prvih sinovljevih firmi.

Dragan Šolak je, kako svedoče njegovi poznanici, svoje poslovne aktivnosti započeo još tokom studija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, koji je kasnije napustio. Njegovo prvo zaposlenje bilo je u tada poznatoj produkcijskoj kući „Vans“ i ono ga uvodi u svet trgovine, u to vreme popularnim, CD i DVD diskovima. Tadašnje okolnosti u ovom biznisu bile su specifične, jer su zajedno s nosiocima autorskih dela išla i autorska prava, koja u vreme sankcija na Balkanu nisu uživala adekvatnu zakonsku zaštitu. Uvidevši kakve mu se sve poslovne mogućnosti pružaju u ovoj oblasti, Šolak se preselio u Sloveniju, gde je sa suprugom Gordanom osnovao firmu „Taped Pictures“ (T. Pics). To preduzeće se bavilo prodajom CD i DVD filmova, kao i uvozom i distribucijom ostvarenja iz bivših jugoslovenskih republika.

Više puta tužen

Izvori iz kreativne industrije tog vremena otkrili su beogradskim medijima da se, pored prodaje, kompanija „Taped Pictures“ bavila i izdavanjem CD i DVD filmova, kršeći sankcije uvozom filmova iz Srbije. Zbog sporova oko autorskih prava, firma bračnog para Šolak je više puta bila utuživana pred slovenačkim sudovima, pa je 1998. završila u stečaju. U to vreme Šolak sklapa prijateljstvo sa Aleksandrom Backovićem, tadašnjim generalnim direktorom PGP RTS. Novi prijatelj Šolaku omogućava da poslovanje svoje firme smesti u lokal PGP u ulici Miklošičeva cesta u Ljubljani koji je PGP RTB imao u svom vlasništvu još od osamdesetih godina prošlog veka. U vreme kada je SRJ bila pod sankcijama, PGP daje Šolakovoj firmi razna prava za izdavanje i distribuciju filmova i muzičkih ostvarenja iz svog kataloga za područja Slovenije i Hrvatske. Koristeći sankcije, ali i specifičnosti svog aranžmana sa PGP i neraščišćene imovinske odnose među bivšim republikama SFRJ, Šolak preko advokata uspeva da sebe upiše kao vlasnika ljubljanskog lokala PGP, a u nameri da ga zadrži u trajnom vlasništvu. PGP je zbog ove mahinacije i s namerom da povrati spornu imovinu protiv Šolaka vodio višegodišnji spor.

Backović je za Kurir potvrdio da je firma „Taped Pictures“ vodila predstavništvo PGP RTS u Ljubljani.

- Nakon Dejtonskog sporazuma i ukidanja sankcija, otvaranje predstavništva PGP RTS u Ljubljani bio je naš prvi izlaz na regionalno tržište. Pored rukovodstva PGP, otvaranju predstavništva u centru Ljubljane prisustvovao je i Veljko Knežević, tadašnji ambasador SRJ u Zagrebu. To predstavništvo je vodila firma „Taped Pictures“. Zbog problema sukcesije među bivšim republikama SFRJ došlo je do spora oko vlasništva nad lokalom PGP, ali koliko je meni poznato, on je ipak ostao u vlasništvu RTS - izjavio je bivši direktor PGP RTS.

Anonimni darodavac

Šolak je zbog upornog mešetarenja pravio pravne kurcšluse i u Hrvatskoj. U vreme kada je u Sloveniji prodavao CD i DVD diskove, Šolak je ušao u partnerstvo sa firmom „Continental film“ iz Zagreba, s kojom se brzo našao u sporu oko licenci za DVD izdanja „Diznijevih“ animiranih filmova. Tokom devedesetih godina, ovaj srpski biznismen kupuje i licence za izdavanje CD izdanja iz kataloga zagrebačkog „Jugotona“ za područje Slovenije.

Šolak je za kratko vreme u Sloveniji napravio i robnu kuću za distribuciju muzičkih sadržaja. Pozivajući se na neimenovane izvore, Medijska mreža Antidot objavila je da se iza uspešnog poslovanja Šolakove firme u Sloveniji „krio anonimni saradnik iz Velike Britanije, čiji identitet nije poznat, a koji je svom balkanskom partneru obezbedio otvoren račun i sredstva za nabavku robe“.

U međuvremenu, zajedno sa svojim zetom Dušanom Radosavljevićem, Šolak je u Kragujevcu osnovao firmu „Jukom“, koja se bavila namotavanjem traka i VHS kaseta. Sedište Šolakovih firmi u Kragujevcu u početku je bilo na adresi nekadašnje porodične kuće, koja se nalazila u Ulici Zore Radulović, a koja je kasnije prodata gradu kako bi tuda prošla obilaznica oko Kragujevca. Radosavljević i Šolak su za potrebe firme i smeštaj mašina iznajmili, a potom i otkupili deo hale u zgradi nekadašnjeg preduzeća „Romanija“. Prodajno mesto audio i video kaseta imali su u kiosku u okviru zgrade Osnovnog suda u Kragujevcu i u podrumu pića koji je držao Radosavljević. Uz pomoć partnera iz Slovenije i Velike Britanije, „Jukom“ je sarađivao sa nemačkom kompanijom BASF, od koje su uvožene video i audio trake. Međutim, u toku 1998. godine Šolakov posao u Sloveniji iznenada je propao, a firma „Taped Pictures“ završila je u stečaju, sa velikim neizmirenim dugovima prema poveriocima.

Političke veze

Iste godine Šolak se vratio u Srbiju i zajedno sa svojim zetom Radosavljevićem i još jednim partnerom osnovao firmu Kablovski distributivni sistem (KDS), preteču današnjeg SBB. Pošto prema tadašnjim propisima nisu mogli samostalno da se registruju za obavljanje delatnosti distribucije televizijskih sadržaja, Šolaku i Radosavljeviću je 25 odsto kapitala obezbedila Skupština Kragujevca, i to preko lokalne Radio-televizije Kragujevac (RTK). KDS je tada započeo sa uvođenjem kablovske televizije na teritoriji Kragujevca, a ubrzo je na tenderu dobijala poslove i za deo Beograda, Mladenovca i još nekoliko gradova u Srbiji. Za KDS je to bio krupan zalogaj, pa je Šolak za sledeću fazu svog biznisa morao da obezbedi finansije sa strane. Ubrizgavanje višemilionskih podsticaja iz različitih špekulativnih fondova u poslove Šolaka učiniće od njega još beskrupuloznijeg igrača u regionu, o čemu ćemo pisati u narednim delovima ovog serijala.

Biznis sa državom

Namirisao brzu i ogromnu zaradu

Prema svedočenju poznavalaca tadašnjih političkih prilika u Kragujevcu, Šolak je nakon 2000. godine imao bliske odnose sa vrhom lokalnog odbora Demokratske stranke, pre svega sa Vlatkom Rajkovićem i Predragom Petakovićem, koji je obavljao funkciju direktora RTK. Uskakanje države bilo je ključno da Šolak ostvari svoju nameru i svoj biznis preseli u distribuciju televizijskih sadržaja, delatnost za koju je namirisao da će mu doneti enormnu i brzu zaradu. Rajković i Petaković nisu bili raspoloženi za razgovor o ovom poslu.

- Ne bih imao šta vredno da vam kažem. Dugo sam van toga, direktor RTK sam bio pre 20 godina, sada sam u penziji - kratko je poručio Petaković.

Jasna poruka

Kurir neće odustati od istraživanja

Kurir će, uprkos svim pritiscima poslovno-političkog lobija Šolaka i Dragana Đilasa, nastaviti sa istraživanjima o prljavim poslovima i kombinacijama ovog tandema. Simptomatično je, međutim, da se pritisci i napadi na Kurir dešavaju uoči svakog objavljivanja istraživanja o Šolaku i ljudima oko njega.

Bivši ortak razočaran Šolakom

Jako loše iskustvo, ali neću o tome

Nekadašnji Šolakov partner i zet Dušan Radosavljević nerado se seća njihove zajedničke poslovne avanture. Na pitanje kako je osnovan KDS u Kragujevcu, Radosavljević nam je kratko rekao: - Odavno sam izašao iz tog posla i iz te priče i ne vidim razlog da pričam o tome. To je za mene jedno jako loše iskustvo, o čemu zaista ne želim da pričam.

Redakcija Kurira

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...