Hakerska zamka privukla 10.000 upada za 48 sati: Prvi napad za samo 5 minuta nakon povezivanja na internet
Japanski portal Jutura objavio je priču o eksperimentu YouTube kreatora sa kanala „Overseas Y-Papa Radio“, koji je odlučio da proveri koliko brzo nezaštićen uređaj može privući neželjenu pažnju na internetu. Video, objavljen 14. oktobra, prikazuje računar koji je namerno predstavljen kao obična kućna nadzorna kamera, ali je ostavljen dostupan preko interneta sa podrazumevanom lozinkom. Snimak je za približno deset dana premašio tri miliona pregleda.
Autor je eksperiment opisao kao svojevrsni dnevnik posmatranja hakera u njihovom prirodnom okruženju. Umesto da prati napade na stvarnu kameru, pripremio je zamku koja je izgledala kao uređaj koji bi neko mogao da kupi za kućni nadzor. Cilj je bio da se zabeleži šta automatizovani programi rade kada pronađu uređaj sa slabom zaštitom i koliko brzo pokušavaju da preuzmu kontrolu nad njim.
Prvi pokušaj pristupa stigao je nakon pet minuta
Za eksperiment je iskorišćen stari laptop koji je uz pomoć odgovarajućeg softvera simulirao nadzornu kameru. Lozinka je ostavljena na „admin“, jednoj od poznatih fabričkih ili podrazumevanih kombinacija koje napadači često proveravaju. Uređaj je pritom odvojen od kućne mreže, kako bi se smanjio rizik da aktivnosti na njemu ugroze ostale računare i uređaje u domaćinstvu.
Prvi pokušaj pristupa zabeležen je svega pet minuta nakon što je zamka postavljena na internet. Tokom narednih 48 sati registrovano je ukupno 10.137 pokušaja povezivanja iz 1.246 izvora, dok je 896 pokušaja rezultiralo stvarnim ulaskom u simulirani uređaj. U najaktivnijim periodima beležen je približno jedan uspešan upad na svaka dva minuta, što pokazuje koliko brzo automatizovani sistemi pretražuju internet u potrazi za nezaštićenom opremom.
Nisu samo pokušavali da uđu, već su se borili i za pristup
Većina zabeleženih aktivnosti nije ličila na filmske scene u kojima haker satima sedi ispred računara i ručno isprobava različite metode. Umesto toga, veliki deo posla obavljali su botovi - automatizovani programi koji sistematski pronalaze dostupne uređaje, proveravaju njihove karakteristike i testiraju poznate kombinacije korisničkih imena i lozinki. Ako pristup ne uspe, programi često brzo prelaze na sledeću metu.
Posebno zanimljiv detalj bio je pokušaj pojedinih programa da nakon ulaska zatvore pristup drugim potencijalnim napadačima. Takvo ponašanje pokazuje da zlonamerni softver može pokušati da zadrži kontrolu nad uređajem koji je već kompromitovan, umesto da ga prepusti drugom programu. Autor je ovu pojavu uporedio sa borbom životinja za teritoriju, ali iza nje stoji praktičan cilj: preuzeti uređaj i koristiti ga za sopstvene aktivnosti.
Zašto napadače zanima i kamera?
Kada napadač preuzme kontrolu nad kamerom, ruterom ili drugim uređajem povezanom na internet, ne mora nužno da ga zanima ono što se nalazi u kući. Kompromitovana oprema može postati deo mreže uređaja koji se koriste za napade na druge sisteme, a vlasnik često ne zna da je njegov uređaj uključen u takve aktivnosti. U nekim slučajevima napadači mogu pokušati i da pristupe snimcima kamere ili da preko uređaja pronađu put do drugih računara na istoj mreži.
Kao poznat primer navodi se zlonamerni softver Mirai iz 2016. godine, koji je kompromitovao veliki broj uređaja povezanih na internet, uključujući kamere i snimače, a zatim ih koristio u koordinisanim napadima. Takvi napadi mogu da opterete internet servise velikim brojem zahteva i učine ih nedostupnim korisnicima. Eksperiment zato pokazuje da i uređaj koji vlasniku deluje nevažan može imati vrednost za napadača ako može da se iskoristi kao deo veće mreže.
Tri jednostavna koraka mogu znatno da smanje rizik
Prva preporuka je promena fabričke lozinke odmah nakon kupovine kamere, rutera ili drugog uređaja povezanog na internet. Lozinke poput „admin“ ili „1234“ lako se proveravaju automatizovanim alatima i ne predstavljaju ozbiljnu prepreku. Korisno je izabrati jedinstvenu, dovoljno dugu lozinku i izbegavati njeno ponavljanje na više različitih uređaja i naloga.
Drugi važan korak je redovno instaliranje bezbednosnih ažuriranja, jer ona mogu da otklone poznate propuste koje napadači pokušavaju da iskoriste. Za daljinski pristup kameri preporučuje se korišćenje zvanične aplikacije proizvođača, uz pažljivo podešavanje dostupnih bezbednosnih opcija, umesto nepotrebnog izlaganja uređaja direktnom pristupu sa interneta. Najvažnija poruka eksperimenta jeste da napadači ne moraju posebno da odaberu žrtvu: često je dovoljno da uređaj bude dostupan i slabo zaštićen.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
